Земунски гласник

365

Даиило ОгеФппопиК, Влпдимир Вл-јолић , Жујовић и 1лорђс МилованониК кло ч.ишоии. Л нови с\ : Јефром Грујић, Ко.ста Магазиповић, Јаико ШаФарик (једка дође иаграда опоме заслужном мужу, а и за нринцигг морамо влади честитати, У.) V. Ј. Димитријевић досадашп.и иачелник београдског округа. Ето то вам је нов савет. — Код нас се амо не збори добро о часиицима овогодишње омладинске скупштине и њихов је ностуиак тако-рећи изазвао сензацију код свеснијих људи. Не д]>жим да је у часницима омладинским оличена сва омладина, на стога не могу ни да кривим н.у , но само часнике, што не хтеше јавити скупштини зателеграм Драгише Отанојевића. Ако ико а она омладина но својим начелима ваља да донусти сваком слободу говора. А ако су Отанојевићеви резони били не основани, она их је могла просто одбацити. У деветнајестом веку после Бокла рећи, да срећаједноме народу заниси само од династије чи? ни ми се врло смешпо, а још ми је мпого смешпије , кад то чујем из уста онога , који пише г ,Историју цивилизације у Орба. 1 ' Ако напредак народа зависи од доброте динаетије г. Басиљеиићу , а не од свести целокупног или бар већине народа, онда се можемо запитати за што у Китају није такав напредак као у северној Америци или за што у Јапану није толика срећа као у Швајцарској , зар у тим државама не бејаше досад ниједног доброг владара? Зар је код г. Васиљевића узрок свима радњама људским слепи случај '? И ако код г. Васиљевића срећа народна зависи од вол.е појединих а не од нужног следства цародног изображења, онда он може ићи на ћабу преживелој метаФизичкој и теолошкој шпекулацији. Наук.а је саранила сва школастичка булажњења, иа разуме се да су и начела што се из тих сањарија изводе ништава и мртва за данашње време. Такав је и предлог г. Васиљевића, који он потрже из гроб.т.а одавно преживелих појмова! 1\ Коста Цукић бивши министар Финаиције па расположеп.у поетавл.ен је за српског заступпика у Вукурешту. — ..Наточник - ' још мање одобрава зак.&учак* шшчевачког заступлишгна у ногледу па особеии граничареки сабор, пего и еама „8астава," и ако нели у иочетку чланка : „Вак.т.учак панчелске обћиие гледе

крајиткога нитања може важним постати у историји, агсо ли као што има пуно иаде све крајишке комунитете и обћипе пођу за примером те и сисачке обћине. Знаменито је и бити ће од непрегледних посл.едицах, ако народ у крајипи докаже да није мртва маса или земл.а иловача, од које можеш легшти посуђе какво ти воља. А ово би било за сада довољно, јер онај народ који је наумио сувереном вољом одсећи будућу еудбину крајине, дотле је јунак, док су други илашивице, а чим се ови покажу храбрена срца, онда увлачи кано иуж своје рогове. А да је и божје и људско нраво на страни крајине, да је постуиак мађарах напрама крајини иротиван свим начелом и историчнога права троједне краљевине и новога међународнога, да је противан свим начелу уставности и најобичније иравице, о том неможе бити иити трачка еумњи међу људма, који нраведно или у обће штогод мисле. Замисао крајишк.ога сабора није произашао најнре од панчевске обћипе, иремда је ласно иојмити, зашто га је панчевска обћина прва усвојила. Има томе преко мееец данах, што су се из војничке крајине појавил.и гласи у ЦукунФту, иштући крајишки сабор. . Но дал.е говори овако: . . Проти историчному праву троједне краљевине знам ја, може ткогод приговорити, да су исторична права старе крпе од никакве цене за садашњост. Међу браћом србском овај се приговор чује понајчешће. А иетина је међутим. да је и иеторично право од ненакнадиве. користи и неизрециве цене, ако ее уме нрилагодити захтевом и потребам напредка. Оно даје солидност новијим стечевинам. Јер што се добро каже за ново огњиште, да је тешко ватру ложити на њем, тако је тешко на новом праву сталну будућност градити. Францеска, Италија, кнежевина србска и друге земље одвише доказују ову истину. А и сами Орби у Аустрији искусили су довољно, колико им вреде стара рвихова привилегија, без којих неби пи имали народпога свога копг])еса. Ио тому је исторично право вазда частно, највише нутах користно и само онда губи правну моћ, када је нанерено нроти правде, када иде на затор индивидуах, народах и њихопп паиредкп. У овом нашем случају тим је частније, тим се више очувати има право исторично, чим је очевидније, .

да је оно, што се иа његово место узпоставнти каии, или немогуће, или ако се дадне извести управо шкодл> и в о. . .

— Из Вуковара пишу „Заточнику" између осталога: „ — Илочки јурасор г. Отојшић дигнуч је од службе једино с тога, што за владиног кандидата не хтеде гласовати, и ако је иначе ваљан званичник, који никоме 75 батина ударионије! — Из Беча још ништа нам не јављају за реФорме, дакле се она вест као не основана показује, по којој је 1В. В. цар реФорме у целости потврдио. Шта више из приватног извора чусмо да су оне са свим одложене, неки пак причају, да ће се тек издати идуће године месеца маја, дакле мало времена пре, него што ће се делигације састати у Пешти. — Унгареки сабор наставиће извесно 3. октобра своју радњу. Бећ су расиослате посланицима позивнице, којима се они позивају, да буду на време у Пешти. Саборски звапичници иозвани су такође званичним новинама, да 19. септембрао. г, буде сваки на своме месту. — У Ческој беху ово дапа избори саборских посланика у оним местима, којих су депутирци били положили мандат. Осим неколико њих сами су народњаци изабрани. — Новине јављају, да се је гроФ Вајст у Швајцарској састао са кнезом Горчаковом, и отуда ће , веле, следовати пријатељски одиоси између обе државе. На то исто закључују, да ће наступити и ирема Пруској, што је граф Бајст од пруске краљице онако љубазно био иримл.ену Ваден-Бадену. — Влада талијанска нредложиће скупштипи неке промене у закоиу о штампи. Промене те ове су: да се укида одГоворност уредника, да се на чланак сам писац или уредник мора иотпиеати , па су одговории сваки за се. Новине и штампарије морају да положе кауције а парнице због увреде иресом решава обични суд, а не порота! — Ногопара се, да је једап евештеник руски хтео да отрује цара руског Александра, но да со јс ерећом за време дознало за ту злочину .