Земунски гласник

367

Седмични преглед куреа на бечкој берзи.

8. |

10. |

11. |

12.

13.

Септембра

Дукат цесарски

5.86

5.85

5.84

5.85'/,

5.86

5.85

Сребро

120.50

120.25

120.50

120.75

120.50

5°/ 0 металици

58.80

58.90

59,—

58.65

57.80

58.30

Ови с кам. мај—новем

58.80

59.—

58.30

5°| 0 народни зајам

67.90

68.10

67.60

60.75

67.40

Акције народне банке

718.—

715.—

718.

104,—

697.—

700.—

„ кред. вавода

263,-

265.75

206.50

258.-

245.—

253.50

Ловови 1860. године

93.50

92,—

90.25

82,—

: Лондон

122.60

122.45

1 122.59

122.80

122.50

Пловидба местне лађе до 18. септембра. Иа Земуна у Београд, у 6 и по сахата у јутру. Из Београда у Земун, у 7 сахата у јутру. Из Земуна у Београд и Панчево, у 7 и по сахата у јутру и у 1 сахата по нодне. Из Панчева у Београд и Земун, у 10 сахата пре, и у 3 сахата пос-10 подне. Из Земуна у Београд, у 5 и по сахата посде подне. Из Београда у Земун, у 0 сахата после подпе.

ОПШТА РУБРИКА. Уредништво не одговара за чланке, који се печатају под овом рубриком. Отпорсно нисмо г. Сопрону. Господине! Цоследњи разговор који сам имао с вама побуђује мс на ово некодико редака. Моју досадашн>у радњу за слободу, и моје ионашање према данашњој влади српској назвасте ви у шали следством „младе крви", које толико значи као кад би ми рекли да не знам шта радим. Рекосте ми да сте и ви, док сте млађи били, овако од нрилике мислили и да то пролази са младошћу. Мсни истина није жао што моја убеђења не нринисујсте чему другом до мојој „младој крви", али ми је у интересу да овде нешто приметим, предностављајући да ће примедба до јавности доћи. Данашња омладина европска разликује се радикално од оне пре двадесет година. Од ирилике омладина којој ви припадате, господине, направила је револуцију од 3-848. године. Ја мислим вероваћете, кад вам кажем да се данашња омладина смеје и чуди будаластим детињаријама, које је ваш нараштај 1848. иочинио. Бидсло се да велика револуција од 1789. са својим малим нлановима и намерама ни најмање није послужила памети омладиии од 1848 : место да се нродужи начело се испрва! Није ни чудо. Ту омладину нијс стварна истина, стварно убеђење, до којег се само озбил,ном науком долази, у екстазу слободе доводило. Ви сте хтели слободу, јер су вам појете певале „да живот није ништа без слободе" ; ви сте хтели слободу, јер су вам философи пунили уши да човек „има нраво на слободу"; хтели сте је, најпосле, јер сте били дојете и философи. Данас је са свим друкчије. Даиас ми не тражимо да знамо: „имамо ли право да будемо слободни или не? и већ се овако питамо: г ј е ли нама слобода од користи? а овако одговарамо: јесте; па онда закл.учујемо: дакле наравно да имамо право на слободу. Кад философи , служећи се голим апстракцијама, тобож докажу да човек има право на слободу , јел' те да убеђење које отуд долази није тако темел>ито и стварно као убеђење слободњачко основано на истини да слобода доноси корист и напредак, неслобода штету и назадак? За то и јесте данашња европска .ом.>адина озбиљнија и тврђа у својим начелима од оне којој ви нрипадасте. Ви сте 1848, године мислили да се сва слобода састоји у гоњењу „крал»ева и , а нисте имали толико очију да видите да је ваш председник реиублике, Луи-Наиолеон, гори и грђи од сваког «рал>а и деснота. Ви сте хтели да „обарате нре* стоуте" а ми се задовол>авамо — — •— — — — — — иа да га на просвету народну унотребимо, Али ротово и није могло друкчије ни бити. ЈЗи ниете имали учител.е које ми имамо. Ви нисте имали Дрепера , Мила , Токвила, Луи-Блана, Прудо^а и остале, Неке сте од ових и ви имали, али која вајда кад их нисте рааумели. Прудонов бујни стил прев.чрио вас те сте у њему само ру* шсње и сурвавање налавили. Нити сте кадри били пронаНи главну идеју његову, нити сте могли истину од иеистине у предловима његовим разликовати, Данас је наука увела понашање које јој одавно иотребно беше, Данпшња је наука ствлрна, будућа биће још е/гкарнијл и чистија од сваке појезије и детињарије, а данашња омладина бпће представник те будућ« дау^е. За то је иогреишо ирииисивати

онако на памет свако слободњачко убеђење данашњих младих л>уди одмах њиховој „младој крви. 44 Ако збиља тако мислите, и ако сге убеђени да је слобода само игра загрејл.не крви, онда мало поппујете после истине највећега добротвора човечанског. Ако мислите да је сваки старији човек свештеник тираније, онда жалостан нојам имате о кретању човештвз напред. Варате се, господине. Ја сам гледао у Швајцарекој седих брада са : тако исто младим убеђењима о слободи као и ја. | Ја сам слушао да су Србе, кад су за слободу на • Турке устајали , највише сгарци са јаворовим гуслама храбрили и бунили .... У истом разговору нриметио сам вам да ја не тражим слободу с тога што иемам другог посла, већ је хоћу што осећам да сам без ње необезбрижен у животу, ноштењу, имању и симпатијама мојим, хоћу је јер интерес мој захтева да је ја имам и да је сви имају око мене. Рекао сам, најпосле, да ме је неслобода са домородног огњишта отерала, и да ја хоћу да слободом опет кући својој дођем. На то сте ви озбил>но приметили да нисам „д о б а р п у т ц к томе изабрао!!! (Свршиће се.)

Шјјогђспшд ап ђеп 9?огђђеШ[фп1випМ».$?опШ1 ш ЗЗеГдгађ феггп 2)г. 9Ј о [ е п. 21пдеМ1ф аи( @гип& Зђгег ашШфеп 93е= пф(е ег(ф1еп т погМеи1(феп 33(а»ет ете о((1* }1о(е ЗВапшпд дедеп теЈп (фпппСе[ђа((еб ипђ ве1гиде1ч(фе8 @е(фа((^деђ<фген. @3 пмг& ип« 1ег апђегп де(адЈ, ђајз 1ф ииЈег Жађгпебтиид рег(6пПфег ФогЈђеЛе ђатз((афПф (аф(1(Ф с ипН фиппд1(фе ј?аи(1еи(е ипђ $ађп?аи(еи ђббппШд Ји ©фађеп дебгафЈ ђаПе. 66 ГГ* Иеб еиге ШпнШде ЗЗегГеитђиид, дееГдие! тејие де(фа(ЈНфеи ипв (ЈигдегНфеп ЈВеЈЈеђиидеи Ји ег(фиГ1ет, ииђ иафђет ете (о(фе фаиМиидЗте1(е Ји ђеп 5аНеи дејађИ пмгђ, пзогпђег ђаЗ ©1га(геф1 Ји еМ(фе^еп ђаЈ, (о (ог&еге јф ®1е аи(, &тнеи ђге1 З^адеп, (отођ( Јп 1>еи ђе1ге0геи(|ен иог1>1>еи1(фен а($ аиф ђјејјдеп 6((епШфеп 23!а(1егп, Ме(е»ег(еит« &еп(феп 33егјф1е Јн Зђгег атЈПфеи Опдеи* (фа(( Ји 1>етеи(1геп, а(« (оп(( јф дедеп ђеп игђеђег ђег(е((*ен Ме ®г1т1на(Наде аи( ЗЗег« (еит^ипд ииј) @фаМобба(1инд апђгјндеп тегђе. ЗФ егшаг(е Ме(еб ФетенИ »оп Зђнеп а(б еђетаИдет 6оп(е((1онбдено((ен ит(отеђг Јиг дедеђенеп ?5г(Г*, пафђет »оп аПеп јепеп 21п« да&еи пиг Ме ете аи( ЗВађгђеК ђегиђ!, ђајј 1ф ^иђе Мп. 23е(дга&, 19 ©е1р (ет(чг 1869. 5ШОП5 31Ј)1ег, фаиђе1$адеп( т 33е(дгађ.

НОЈ КНРИЈУ даје се онај иагум код бирцуза „Чардак" на годину дана. Ближа извешћа дознаје се код БРАЋЕ ШПИРТЕ.

3. 2526. ЗЗот Г. $ј((ег @1еиЈ«Зп(ап( -'?За(а1((онб@ег1ф(е ппгђ ђ1епп( 6е?аии( детаф!: 6$ (е( пђег 21и(ифеи Ме еге?и(№е ^е(И>1е(ипд ђсЗ »иђ 109 1Н Пп(ег!о1?11 деГедеиеи ©фПђпмИђЗ* ђан (еб (атпК 9?е()епдеђаи1зеп, фаиб* ипђ фо(< ((е((е рег 300 [] ип 6фађипдбпии(ђе »он 3500 (I. о. 9® (>епмШд( ии1? ји ђегеи ЗЗотате Ие Зегтше ат 24 СНобег 1 „ 21. 9?о»ет()ег 1869 ииђ „ 19. ЗЗеЈетђег ] (е((де(е^( тогђен тК &ет 23е1(а^е, ђа§ — п>еин Ме(е 9ЈеаШа( теђег ђеЈт ег((еи ноф ЈтеКеи ЖегтЈие ит ођег п&ег ђен ®фа^индбп>еПђ »ег{аи(( тегђеп Г6нп(е, (е(ђе ђе1т ђгЈКеи аиф ин(ег Ме(ет ђ1н(аидедеђеи »хчгђеп №Пг1?е ^аи(1и((1де ђађеп (1ф ап ођденашИеп 3 ',л> деи ит 3 Иђг 9?афпи((адб аи Ог( ииђ ®(е((е 1П 11п(егГош( етЈштђепЈ ^аб ©сђа!итдЗг$го* (оГоН, Гег ©шпђ« ипв 3!а()и1агег(1аГ( (о т>е Ме ?1зиа(10пЗђеМпдт((е Гбпнсп (1цпм(феп ђеин ЗЗа(аШопбдег1ф(е етде(еђеп тееђен. Ж1(е1, ат 9. @ер(етђег 1869. ШппеЈ, фат>(тапп. ФИЛИП УНГАР докхор медицине н номоћннк при порођају даје лекарске савете у женским. дечијим као и у кожним болестима. Седи у МорФиној кући на пијаци.

РНИ.1РР ЦМСДВ Фос^ог ђег ипћ 5Ш«а1(1сг ђсг (§е> огИп1г( т ^Рт&егЈганГђеИеп, (о пме аиф т фаи({ганГђеКен »он II ђјб 12 Цђг 23опт((ад8. 5Шођнђа((: 9Ја(ђђан^р1а^ , 9Ј?огрђ1)(фев фаив, јиг еђепеп @1&е геф(3.

Зн 1НТПИСГ()СИ. 1)ег ђе!аин(е ЛеКее (нмт ЗВ1г(ђбђаи(е ,,(5$агђа?" ипгГ аи( ејн Зађг »еп1ие1ђе(. 9?а» ђегеб ђеј Бгпс! ег 8р1г1а.