Земунски гласник

378

она то никако не хтеде допустити, и ако кћер наваљиваше, да са нама нође. При вечери приповедасмо о нашој трговини и о силној храни, што носимо у Банат. Рекосмо, да смо из далека, премда нам то бирташица није веровало; судећи по силном пићу што немилице пописмо, то је закључила да смо из Бачке или бар из Срема. Кад смо у јутру наш рачун намирили и девојка се још мораде борити с мајком, јер хтеде силом с нама поки, ми се опростимо са домаћима, и слуга пође с нама да нам однесе до обале гуњеве. Кад тамо а слуга обрташе се тражећи очима нашу лађу на широком Дунаву; кад је не нађе запита нас за лађу. Ми му показасмо наш чун, који преврнут лежаше у блату, као какво корито за прање. Слуга зачлђено баци гуњеве и похита селу а на узнемиреном лицу његовом видео се је страх, јер нас је по свој прилици држао за уводе пустахијске што хтедоше уз све, још и да украду лепу кћер његове газдарице. Дунав је био потопио обале, што нам допусти, да се правце упутимо Новом Саду, но ипак имадосмо доста труда и патње, док тамо пред вече не стигосмо. Овај наш пут и ако беше младалачког несташлука, ипак је имао корисну последицу. Кад смо били у бари новосадској, близу дунавеког сокака, видосмо како један напит човек хоће да се превезе на другу страну баре, но чим је ступио ногом у чамац овај се преврне и човек упадеу воду. Кад то видесмо, нохитамо месту и срећно нам испадне за руком после дужег труда, да га из воде извучемо. Човек је већ био ван себе но ипак беше избављен, пошто употребише згодна средства, да му новрате живот. То је наше путовање на чуну из Илока у Нови Сад, где ме је још оно исто вече снашлаједна невоља услед које боловах дуго времена, те се мој пријатељ сам мораде вратити уч Илок, које место од оног доба нисам више ни походио." Кад је мс^ нријатељ свршио своју приповетку изби дванаести час на шабачкој катедралној цркви, те ми одосмо у наш стан, у хотел „Европу," докле нас допрати домаћин и јсдан пријатељ његов. Друштвени живот шабачки карактерише и тај Факт т што је летос бео1 рмдгко иозоришно друштво два месеца дана у Шапцу представе

давало, које беху свагда добро посећеване. Осамстотина дуката изнео је доходак од представа у Шапцу, што је доиста доста знатна сума за једно место, као што је Шабац. Али не само то, и сами се глумци хвале како су лепо били примљени и дочекани од шапчаиа. Томе је доказ шго су неки после одласка њиховог у Београд опет се у Шабац вратили, да ту проведу оно мало време одпуста. У београдским листовима читала се додуше и нека нолемика о глумцима, док су у Шапцу били, али се то мора ставити на рачун вештачке особености глумаца, што се мање више збива свуда у глумачком животу, а Срби су најмање позвани да се покажу сложни у приликама, у којима се цео други свет свађа. И играње код шапчана већ је у моди. Бар ту јеДан учитељ играња мојсијевог порекла добро излази на крај, јер еу му ученици и мушки и женски многобројни. „Танцмајстор и кројач највећи су цивилизатори," рече један ФранЦуз, а друштвену Физиономију београдску пре шеснајест година покојни кројач Мортон за краће је време преиначио, но што би то „лицеј" и „друшто српске словесности" учинило. Немању заслугу имају и покојни Дучински и Левензон, јер они д доше средства да се цивилизована држава Србија и спољно опазити може. Сећам се како је тада неки шаљивчина ову карактеристику изрекао: Чиновници унутрашњих дела носе црвену боју као знак да је полиција у цвету; боја Финансијских је жута, што су таки и дукати, правосуђу беше символ плава боја, а то је боја наде, која још траје, а пепељасто-бледа боја ноеише званичници просвете, у чему се је огледало стање њено као што су црни навратци тадашњих лекара на смрт слутили. И најновију женску париску моду видео сам заступљену на једном шабачком балкону у лицу једне лепотице у ружичаној хаљини. Не знам да ли се то у грех „Даници" приписати мора, која је са својим прилозима модарским толико покора учинила по Српетву , те се беседе без игранки не иеплаћују.

СМЕСИЦЕ. (Личнс ВССТИ.) Ваљани нашбратЧех г. Вацлав Хорејшек, ликовођ наше певачке аадруге, који ее је три мисеца бавио у својој отаџбини у дичној

Чсшкој, данас ће сс са паробродом вратити у нашу средину. Сва певачка дружина са председникпм својим г. Ж. Лончаревићем дочекаће га на станаци. — Ономад приспео је овде на своме путу иа Боене у Цариград РауФ -паша са својим харемом. Онје јединац бившег босанског веаира Осман-паше а начслник беше до сад зворничког санџака у Ту8.1и. РауФ -пашу свагда хвалише хришћани као човека толерантног. Изображавао се у Београду п у Паризу.

(Задушбина.) У Загребу је умро пре неки дан пуковник у миру Јасић, бившн вет земунски. Овдашњој православној цркви оставио је легат од 500 Форината.

(По.')ориштна дружииа.) Пре неког времена склопило се овде ђачко поаориштно друштво под управом г. учитеља Наума Стојановића и председништвом г. Милоша Грабовачког, које даје представе у корист установљења закладе сиромашннх српских овдашњих ђака. Публика добро посећује те представе једно због племените цели, друго што су представе и по себи добре, чсму је доказ, што је комад „Тврдица" на опште зактевањс по друти пут представљан био. Управа умолила нас је да овај јаван рачун изнесемо на видик, да се зна који је приход б ч> и шта је са новцима урађено. Нрва предсгава беше „Саћурпца и Шубара," представљепа 8. сентембра ове год., од које је био нриход .... ф . 76.90 нов. расход . ■ „ 7-2.24 „ доходак . . . ф . 4.06 нов. Од друге и треће иредставе „Тврдице," даване 13. и 14. сеитембра ове године: 11 [>иход .... ф. 70.75 нов. Гаеход . • „ 2 »-63 ^ Доходак . . . ф. 41.12 нов. Свега од три представе, чиста ирихода ф , 46 који су уложени у овдашњу штедионицу. (Концррат), који дајв у дворани код „Лнђела и та.1ијанска певачица Викторија Фалкони-Мартинаци. По реценз.1Јама што читасмо о њој у страним новииама онаје вештакнња на гласу, те ће и наша публика на том коицерту имати лепе забаве.

(Онај кароткм орган , који се је скоро два месеца прснеорегавајући своју дужност скитао по нашем пол>у и свакога нападао кога је год срео , ухваћен је пре неки дан. Није се до тога дошло да се убије, као што му је било решено, ако се ухватити неда. Исти се је био тако обезобразио да је пре десетак дана близу шинтерове куће нападао на кола једног великог лица, а богзна кака би несрећа отуда могла произићи, да нису више кола још дошла, пред којима зликовац уступи. Да се поштованн читаоци не би плашили каквога новог Максима морамо им јавити, да је још од месеца јуна варошки бик тумарао по пол »у у слободи, не хтевши никако у чорду. Јак и див, као што је, не могаше га нико ухватити, шта више ко!и га је год издалека видео побегао је испред њега, јер не само л,уде и марву, него и иа више кола у гомили је наиадао, тако да је најзад закључено да се убије из нушке. Који је тај јунак био који га је свладао није нам иознато. ПА ЗНАЊЕ. Јјјјг " Прегилата на „Земунски Гласник" ирима се само до конца октобра о. г. За месец сеитембра и октобра стаје заједно с поштарином на 85 новчића.

Издаје и уређује: И. К. Сонрон.

Сопронова печатња у Земуну.