Земљорадња и индустрија : поглед у њихову прошлост, садашњост и будућност

ђубре је не само најбоље, оно је и најјевтиније, нарочито кад се производи у великим количинама и кад се купује задружним путем, Најзад, употреба хемиског ђубрета, после испитнвања земљишта, чини здмљорадњу научном, т. ј, сваки рад је Праћен сигурним успехом.

Док се у ранија времена практиковала т. зв. „екстензивна 11 земљордања : производило се на великим просторијама, засејавала се огромна поља од неколико стотина хектара, данас се све више земљорадња своди на т. зв. „интензивну" културу: гледа се да се на што мањем простору добију што обилније жетве. Кад су земљорадпичке машине ушле у употребу, изгледало је да ће се оне исплаћивати само на пространим пољима каква се виђају у Јужној и Северној Америци, и да ће Европа услед тога јако заостати нза Америчке земљорадње. Показало се да је Америка одиста предњачила, али не због величине својих поседа, већ баш услед вештог искоришћавања малих имања, и то употребом вештачког ђубрета толико псто колико применом модерних машина. Већ пре четрдесет година, кад ни машине ни ђубре нису били усавршени као данас, за 300 радних дана један човек је производио 800 до 900 хектолитара пшенице, или, за један дан створио је хлеб који сам поједе за годину дана (310 кг. жита). Данас је та производња далеко већа, као што ћемо видети из следећих примера.

Да би бројеви били јаснији, упоредићемо жетве у нашој земљи са жетвама у другим земљама, У разним нашим крајевима, просечиа жетва пшенице од засејаног хектара је оваква :