Земљорадња и индустрија : поглед у њихову прошлост, садашњост и будућност

14

II .

Велика индустрија и машинизам

Ако нас земљорадња задивљује својим брзим напретцнма, шта да се каже за индустрију? Индустрија не само наставља онде где се земљорадња зауставља, већ предњачи овој, спрема јој нова поља и даје нова моћна оруђа. Земљорадња је у ствари почетак једнога дела које долази до свога пуног израза тек у индустрији, дела човековог ума у производњи богастава. У ширем свом смнслу, индустрија обухвата све људске послове који имају за циљ да произведу корисне ствари, па према томе и земљорадњу и сточарство, лов и риболов; у свом ужем смнслу, индустрија значи организован рад већег броја људи који су послове поделили по струкама и који се служе алатима и машинама. Пошто смо земљорадњу посматрали одвојено, морамо и индустрију узети у њеном ужем смнслу, као скуп послова и предузећа чији је непосредан предмет прерада сировина. Оно што нарочито одликује индустрију и што је њене усавршетке отерало тако далеко, јесте развијена подела рада. Земљорадња па и занат могу се замислитп без поделе рада, али нема велике индустрије док се људи не специјализују и док један човек не почне радити само известан број одређенпх послова. Зато се и могло рећи да је напредак индустрије у управној сразмери са нанапретком поделе рада: у колико су послови у једној радионици подељени на већи број људи, у толико се брже, више и боље производи. У старом коларском занату, један човек ја скоро сам