Земљорадња и индустрија : поглед у њихову прошлост, садашњост и будућност

16

радња не даје довољно посла свнма члановима једне породнце, те остали морају тражити зараде на другој страни.

Нема специјализације онде где су природни извори једнолнки: у брдовитим и голнм пределима људи се сви баве сточарством, у једноставним равницама сви се одају земљораду ; тек у разноврсним пределнма, као што су Француска и Чехословачка, могућни су многобројни занати и развијена подела рада у индустрпји.

За специјализацију је потребно, најзад, да постоји велика тражња готових фабриката, илп другим речима да се много производи. У времену живог рада, сваки човек се лаћа посла којп најбоље познаје п на коме може највпше зарадптп; у времену беспослице и кризе, људи раде иослове који им падну шака, не гледајућп впспну зараде. Оно што је Енглеску учинило великом индустриском земљом, то је богаство њенога земљпшта у свакојаким рудама (угаљ и гвожђе) као и обиљем вуне и памука пз њенпх колонија; то је њен положај приморске земље која је упућена на извоз и увоз ; то је густина њенога насеља (239 становника на квадратни километар, док Немачка има 120, а Франпуска 74). Да бп развила своју индустрију, Енглеска је такорећи убила своју земљу, њена земљорадња је несразмерно слаба према броју становника које треба хранити, и она мора да увози за већи део свога становништва. Рат је показао све незгодне стране таквога положаја, и има изгледа да ће Енглези радити на васкрсавању своје земљорадње,

Пример Енглеске ваља увек имати у виду кад се говори о односу између земљорадње и