Земљорадња и индустрија : поглед у њихову прошлост, садашњост и будућност

21

дама комада, и делови се после склапају, или се продају отворено, тако да се могу замењивати. То су техничка преимућства машинске произврдње: снага, брзина, правитност у раду. Али има и других врлина, чисто економских или привредних. Машина даје невероватно јефтине производв. Машина сама троши врло мало хране. Један парнп коњ (коњска снага) трошио је пре рата угља за 2 —5 пара на сат. Данас то стаје 40 пара до 1 динара. Затим, машина „једе“ само кад ради, док животињска и људска снага мора да се храни увек. Она одлично замењује човекову радну снагу, и ову потискује чим ступи с њом у конкуренцију: чим се радници побуне или траже веће наднице, долази машина и чини их излишним. Шта више, машина је тако упростила индустриски рад, да је улога телесне и умне снаге сведена на најмању меру: оне послове које су пре тога могли вршити само одраслп и квалнфнковани радници, сада се поверавају женама, младим девојкама, па и деци.

Кад је тако данас, шта ће бити сутра? Је ли машина одиста добротвор или злотвор људскога рода? Да ли ће нас машина ослободити робовавања и свести дневни рад свакога човека на два сата, или ће машине и даље тератп на улицу велике масе радника за које нема посла? То су важна питања која морамо себи поставити на крају набрајања толиких чудеса свемоћне машине.

Ако људску срећу сведемо на два услова : много богастава и радити мало, т, ј. имати много слободног иремена, онда се можемо питати да ли је машинска индустрија у стању да их цружи човечанству, и да на тај начин буде његов добри дух.