Земљорадња и индустрија : поглед у њихову прошлост, садашњост и будућност

23

снази, нарочито код нас, већ у богатим жетвама и у јефтиној храни. Ваља томе наћи лека. Зато питање земљорадничких машина долази на друго и на треће место. Главна је брига учинити земљу плодном, дати људима доста хлеба и пружити индустрији довољно и јефтиних сировина. Само тако ће машине моћи са своје стране допринети остварењу првога услова људске среће: много богаства.

Другн услов: мање рада, више слободног времена, машинска индустрија га несумњиво може остваритн. У модернпм фабрикама данас се ради 8, 9 и 10 часова. Али то није заслуга машине. Напротнв, за време занатске производње радило се само при сунчевој светлости. Машина не зна за одмор, и у почетку индустриског доба видимо да се ради 12, 14 и 18 часова дневно. Тек под навалом радничких синдиката и модерног радничког законодавства радни дан се скраћује. Неоспорно је, међутим, да јевтиноћа машинске производње допушта послодавцима да скрате радно време не губећи ништа од своје добити. Кад се једном буду правилно и правично регулисали односи између радника и капиталиста, машина ће моћи и с те стране дати све своје благодети.

Има једна последња мрачна тачка. Рад са машином страховито је монотон, једнолик, досадан. Али то не би било још нпшта кад машина не би терала човека да јури њеним пакленим трком. Шта значи то надзиравати 2 разбоја (илп 10 и 12 као у Америци), од којих има сваки по 1200 вретена која се окрећу 180 пута у секунду! Такав рад је ужасно заморан. Он не исцрпљује