Земљорадња и индустрија : поглед у њихову прошлост, садашњост и будућност

метарских цента, Чехословачкој 4060 мет. цента, Грчкој 3330 мет. цента. Енглеска, која је најдаље отпшла у „убијању земље", морала Је још 1900. годпне, пре 24 године, увозитп 46,500.0 Ј0 хектолитара жпта, На тај начин, све ове земље за своју псхрану зависе од иностранства. У светском рату се та зависност показала врло незгодном, и појавила се, тежња да се обрати већа пажња на земљорадњу, како бп сваки народ могао жпветп од своје земље. Данас прпсуствујемо читавој обновп земљорадње, вбскрсу оне гране људске делатности са којом је човек ушао у цпвилпзацпју.

Мп ћемо овде бацити Један поглед у прошлост, и пратпћемо земљорадњу п пндустрпЈу у њпховом усавршавању кроз исторпЈу, а нарочпто за последњпх сто година, Покушаћемо прозретп п будућност овпх радиности, не бпсмо ли сагледали време кад ће оне допуњаватп Једна другу, у место што се данас пскључуЈу.

Остављамо на страну трећу грану људске делатностп, трговину, пошто њени напретцп у стварп долазе од напредовања земљорадње и нарочпто индустриЈе. Та нас грана, затпм, мање зангша, јер она не ствара богаства, већ само посредуЈе прп њиховом прелажењу пз земље у земљу и из руке у руку. Трговпна Је некад бпла врло важна за људско благостање, али данас, захваљујућп развијеним средствима, писмености п задружном набављању, она постаје све мање корпсном, Сасвпм Је другојаче са земљорадњом п пндустрпЈом, чији значаЈ за цпвилпзациЈу непрестано расте,

4