Зенит

Čovek i Umetnost

Ljubomir Micić

Zagreb

ČOVEK То je naša prva reč. Iz samoće ukočenih zidova i prokletih ulica, iz mračnih dubina podsvesti i sablasnih noci, mi izîazimo pred vas kao apostoli, kao proroci, da propovedamo: ČOVEKA UMETNOST. Čovek je coniar makrokosmosa a umetnost i filozofija kružnica njegove najviše spoznaje najviše svestiNajviša manifestacija duha i duše, DUH ili polubog Anarh, hoće u haosu da bude vladar ~vselovod“, da bude bog. On žudi iz haosa stvoriti d e 1 o, A jedini stvaralac je uraetnik, koji uvek u stvorenom delu ovaploćuje Čoveka. Umetnik je ovaploćenje i strasna čežnja za objavljenjem; Č о v e к a. Umetnik je Objavljenje Bogojavljenje Strašni Sud: Č о v e к a. On je beskrajni krugozor koji nigde na počinje i nigde ne svršava na smrtno divljem zemljokretu kroz prostore. Centar je ZENIT jedino čovečje spasenje jedino otkupljenje, Umetnik kao inkarnacija v i š e g a pati u sagorevanju svojih vlaslitih i svečovečjih bolova. On je krik ponižene duše za spasenjem, Krik metakozmički krik dubokih ponora naših unutrašnjih sfera. Duboko smo utonuli u bezdan duše i mi hoćemo da izademo i z n a s s Novim Čovekom, s novim svetlom u mrak starih crnih dana, naše tužne nemladosti. Mi cerno izneti novu žaru da svetti u mraku Jugoslavije. Mi hoćemo da iznesemo n a š e unutrašnje lice. Mi ulazimo danas u Novi Decenij i moramo preko Cranica Jugoslavije, Prošlog decenija bili smo van granica

vojnici rata i übistva za „slobodu narodà", a od danas hoéemo da budemo vojnici svečovečje Kulture, Ljubavi i Brastva. Mi ulazimo ispaćeni i preobraženi, Ulazimo sakati i povredeni kao Ijudi, ali u nama je snaga onih koji su patili, bili poniženi, bili kamenovani na prangeru Evrope, Naš ulaz u treéi decenij XX, stoleća пека bude borba za čovečnost kroz umetnost. Nasa patnička generaeija izumire, Ona je sva pregažena i uništena. Sablast crvene furije- rata iskopala je svojim zločinačkim pandžama groblja za sve nas za milijune Ijudi, Jedan mrtvac na dva vojnika. Ne zaboravimo nikad, da je übijeno 13 milijuna Ijudi u prošlom deceniju, od bede umrlo 10 milijona a oslabljeno 150 milijuna. A mi sto ostadosmo kao poslednja straža, nosimo zajednički boi pod sreem, zajedničku dušu očaja, zajednički protest; Niк a d a više rata! Nikada! Nikada! Tišinu živaca raznele su granate i strah pred smrti. Vedami đuše zamračila je strahota iznakaženih čovečjih leševa. Spokoj srca koje se guši danas u krvavim suzama razoren je smrću neprežalnih majka što pomreše od giada tuge i žalosti za svojom nevinom decom, 0 vi, što ste videli oči übijanih Ijudi što u agoni}! moliše od vas život, vi što ste videli erninu majka sto su sviskavale od cernera vi nikada nećete i ne smete poći da übijate čoveka. Vi jedini znate što je bio čovek u ludnici prokletoga stoleéa, Čovek bio je razapet i popljuvan kô Hrist, a on n i j e bio Hrist. Ćovek bio je zaboravljen i ponižen ko prosjak pred zatvorenim vratima, Covek bio je stvoren da bude Bog a übijan je kao stoka na klaonici.

( Tnlerwcj«nftt«a renila SWr Рше jW sf-, i Zagreb N ~ ” i . 7 • ... . / il Uredništvo I aprava: meseca Februara 1921. || dmb: L|цb о m I Г Micie || „alzava ulica b,oj 91. kat Lja «« mi ! r ? lÎCl iP oVekiu ï etn L OSt . IvaD GollDerMensch kult, Igor Sieverjania Priča Kneginfe. Ugolagot Liriche. Virgil PaLif £ T Y ÌOa w еГ kuphonon. [ Waro «l Sauvage jm Pol aaski U znaku kruga. Ljubomir Micie Drama. Makroskop 1 ™ ь " - D '* ä ‘“ B - b “ - N «™ dyzam. Ljmboaur Micie Uiica veeeloga grada. A. Lunačarski Prolet- Crtež; Vilko Ceca a Luđak.