Зенит

Ko ne zna da su u tom pravcu neposrednije vezani osećaji s voljom i da su mnogo jači od samih ideja? Ko ne spominje, da se velikom snagom razlikuju oni osećaji kojí su najneposrednije vezani na temeljne potrebe i da najlakše poprimaju karakter t. zv. ~dominanta“ t. j. onih duševnih elemenata kóji vladaju nad ostalima i koje si oni podreduju? Ali osnovno načelo o močí „glada i Ijubavi" nad čovekom, třeba da se proširi. Ne teži čovek samo za udovoljenjem svojih elementarníh potřeba. On je več dávno spoznao, naročito kod vladajučih klasa društva, vážnost „zalihe“ bogatstva, koje nikada sasvim ne zadovoljava, jer svaki prirast znáči umožavanje vlasti individua nad okolinom, nad drugim Ijudima, utvrdenje ove vlasti i t, d. T nije samo bogatstvo što daje čoveku právo uživanja, što osigurava ličnosti njeno prvenstvo, što joj dopušta da istupa iz redova, što je izdiže nad svojim bližnjim več i slava i otmeno poreklo, neposredna i izravna politická moč i t. d. Za sve ovo pripravna je ličnost da se bori, ako joj se pričinja u času probudenih apetita, da borba ne če biti izgubljena, Naročito su sklone one ličnosti, koje su več jedamput kušale slatkoga vina prvenstva í gospodstva, da poradě svom snagom oko obrané i proširenja svojih društveníh uspeha i osvajanja.

Po è me

Ary Justman

Les anges deviennent toujours plus rares. Les aéroplanes, comme les anciens titans, attaquent le ciel. Mais pour ď autres lins. Les anges sur les tombeaux se pétrifient Sous leurs larmes. A Paris dans les hautes mansardes travaillent les démons, Prométhée renaît avec un autre nom.

Poljski pesnik Ary Justman umro je 1919, god ~Poème“ je napisana na fracuskom jeziku.

MAKROSKOP

MARIJAN MARŠIK

Ljubomir Micić

Smrt věčna pesma svetske ludnice, Bolnica očajni křik živih mrtvaca, Mozak krvava pesma života i Smrti. Marijan Maršik umro je meseca januara od upale m o z g a. Primarni l e č n i k u osečkoj zakladnoj bol-

nici pesnik u zemaljskoj ludnici, o kome se malo zna, osim pojedinaca. Bilo mu je oko 30 god. Nesretne 1914. god. kao student polazi iz Innsbrucka u München, gde živi neko mesec dana zajedno s našim slikarom G ecan o m, dolazi s Poljakom književnikom Przybiszewskim i Rusom slikarom Kandinskim. Postaje saradnik ondá icš mladé i prve ekspresionističke revije „Sturm“ u Berlinu. Dolazi rat i nesmiljeno odluči mnogim sudbinama Ijudi, Po Gecanovom pričanju pisao je pesme crnom kavora na kavanskim papírním übrusima, a stvari koje je najviše voleo, na negde istrganim pergamenama povelja i starih knjíga XVII. i XVIIL stoleča, U negovcj bolnici u Oseku, gde sam prvi i poslednjí put progovcrio s njime několiko reci, u jeseň god 1919, on nije znao ko sam ja a ko je on. Bio je satrt i duboko ispod mračnih i ponorskih očiju uronuo u se. Bio sam i ia bled, izmučen, bolestan. Nije me hteo pregledatk Pesnik , . , Bolnica . . , bolesnici - , , samrtni krikovi, umiranje. Tu sam doživeo moju pesmu pod bolničkim Raspelom: „Ljubav u Isusu Hristu“ koja je u duší posvěcena sad mrtvom čoveku-pesniku knjige „Maria aus Magdala“ M a r i j a n u Maršiku!

ZAGREBAČKI TEATER

Bernard Shaw: Lečnik u dilemi, August Strindberg; Gospojica Julija. August Strindberg: Materinska ljubav, Albini; Kazalište za vedru uirpetnost, Begovičev istup iz knjíževnosti , . , I t. d,, i t, d„ i t. d, , . . Bernard Shaw; Lečnik u dilemi! Bernard Shaw: ime! Bernard Shaw, August Strindberg: pour épater! Pozorište u dilemi! Kultura u dilemi! Sve u dilemi! , , , Ali mi se vise nipcšlo ne dámo varati. Nedamo se obsenjívati. Mi srno slobodni i hočerao slobodno kazivati naša mišlenja. Pczornica u životu, pozornica u teatru (zajedno s glumcima!], sve oko nas veliká je opsena. Ali Úprava Pozorišta ona ne sme opsenjivati. Ona mora imati směr. Mora biti pokretna, aktivna i s aV r e m e n a, A naša Úprava svakim svojim gestom pohazuje da ona to nije, pohazuje negativnost i uopšte se ne trudi da pokaže ikakovu v o 1 j u. Třeba upitati, što je dala sadanja Úprava u prošloj godini pozitivna? Ništa! Je li jznela koju dobru i novu dramu bilo stranog ili našeg autora, koja govori o Čoveku i njegovom křiku? Možda u svojoj neodredeností misii, da je to Kosorova „Nepobediva lada“ koju su odmah sví pobedili osim autora? Zlonamerno ili nehotice opsenila je Úprava publiku, da je to t. zv, „moderno“, „kozmično" i t. d. A to je jedna veliká prosta laž! Třeba pa maker i nakradno protestovali protiv „službenih“ objava iz pozorišne kancelarije koja epigonstvo propagira i pretposíavlja onom pravom i istinski n o v o m u moderno] drami. Ilj možda Lečnik Bernard sa svojcm slabom komedijom Shaw u dilemi? Možda je to za našu Úpravu novo? Ta on ö sam káže u svom predgovoru, da je ta komedija zastarela 1906! A danas je 1921! Zašto opět opsena s imenom? (Medutim Shaw ima mnogo boljih stvari!] Koga vi napokon varate? Národ, državu, publiku, snobové . . .? Koga? Nas né! Jer mi černo dotle voditi borbu dok někom ne svane, ili do vraga! Zar mi da u isti čas govorímo o umetnosti, dok to „operelenmeister“ Albini isto činí i osniva uz vladinu koncesíju i pot póru Narodnog kazališta u Zagrebu „kazalište za vedru umetnost,“ Zar je smeo iko dozvoliti da se gradi „kazalište za v e-