Зенит

Место да наша мала иозорница буде једна р ђ a в a велика, треба радити да постане до бр a м aл a позорнид а. Ово je захтхев пе само за режију, но и за глумде. Покрети. ход, гестови, све мора бити срачупато за малу дозорницу, a то никако не значи да je мала позорница једна сдањена велика позорн и д а. То код пас пе разумеју. Имајући ограничепа средства код нас, дају п е потп y н и утисак. то јест дpy г и. пе тражени утисак. Клавирска парафраза једне опере мора бити паписана према Moryîi ствима клавира. Она иије проста коптгја, већ једпа клавирска коиија. A то je нешто сасвим друго. Они нису на чисто са техником своје биие. Њима јо Они нису на чието са техинком своје иозорницеЊима je увек позорнида крива. Они дају миииатуру a не знају да ce глy м a ц :не да смањити. Мала и сиромапгаа лозорница пе сме бити сиромашпо и кржљаво копираље велике. Има ли so, ла то објасни на-шој иозориишој управи? Да ■објасии потребу сти л а? .... ■

DADA - DADAIZAM

Zenitista

Dadaízam koga je neko nazvao, ne zna se zašto „hyperpsychie“ smatran je kao revolt teran do ekscesa. Dadaista bio bi čovek-umetnik-nihilista kóji je ujedno neurasteníčar, Dadaizam je rezultat dosade i krajnje reakcije „nesvesnog" protiv „svesnog". Dadaista káže da teži za apstraktním. Ne priznaje zákone, logiku, ni oči, ni sklop linija. Ništa, on boče samo da beleží duševna stanja, da nesvesno stvara. Onako kako ga tera inconscient. Samo je to vele— čista umetnost- ~Cest hors le principe de la raison que la Vérité Dada naîtra, et c’est hors des lois causales que l’esthétique Dada donnera de la beauté". Dadaista u stvari ne vole umetnost. On je prezire i smatra da je nepotřebná. On hoée da je uništi pomoéu umetnosti, J, Cocteau koji je danas pristao uz njih káže za P i c a b i a - u ~on ne vole umetnost. Ne treba ga gledati kao umetnika". Dadaïste su neobično aktivni, Njihov je broj priličan, Dreka je njíhova ogromna. Najviše napadaju kubisté i futuriste čiji su oni daljni, najdaljniji, razvoji, ne u b oIje nego u lose, Pre několiko dana sprečili su u Parízu jedno predavanje M arinetti - a. Ima ih svuda. Po celoj Evropi í Americî. Kod nas ih još nemá*). Dadaizam je nastao u Zürichu pre 4 godine. Kad je njihovo uništavanje umetnosti, uništavanje lose

*) Ima! U sledećem broju doneéemo izvorni članak o dadaizmu od prvog jugoslavenskog dadaïste. Ured,

onda je to opravdano i njihov revolt i nas- Ali oni sve napadaju. Cézanne -a, ekspresioniste, itd. Sve, Dadaizmu je ciij stvaranje novog jczika, Pesma koju eu citirati izgleda mi najlogičnija dadaistická pesma, Zove se Suicide: a. b. c. d. e, 1. g. h, i, j. k. 1. m. n, o, p- r, s. t. u, V. z. U slikarstvu jedna dadaistička slika to je n. pr,: jedna mrlja. Ili dve mrlje. Takovih ~slika" sam najviše video, Oni to zovu apstrakcija, Glavni pokretač je Tristan Tzara, Pored njega G. Ribemont-D e s s a i g n e s, Pica b i a, Alexandre Kruš e v i č (Rus) ima da se spomenu u prvom redu. Primera rádi evo odlomaka iz jednog članka Rib emont-Dessaignes-a; Dieu est le grand pornographe par excellence car il a inventé l’amour .... 11 n’y a que Dada qui sache faire l’amour , , , Cézanne est le premier des idiots , . , Renoir, c’est l’idiot automatique . . , Détruire ce que vous construisez. Dada dexmira Dada , itd. Dadaiste napadaju slikarsívo zato što kážu da samo reprodukuje íli pretstavlja. Oni kážu da i kubisté i ekspresioniste samo reprodukuju, a ne izražavaju itd. Dadaista káže da stvara nesvesno. To je laž jer oni vrlo svesno drljaju i brbljaju. Ceo dadaistički pokret je u stvari jedna veliká komedíja koju su izmislili Ijudí inače vrlo duhovíti i inteligentní, koji hoče da se zabavljaju a najviše ih zabavljaju oni koji ih svačaju ozbiljno. Dada je danas móda, passe-temps, I zabava, a 1 i ni j e relígija, übeđenje i nova umetnost.

LITERARNO NASILJE (ízjava g. Boška Tokina)

Beskrajno mí j e krivo, što je moj članak „Pozorište u va z duh u“ izašao u „Kritici", u Loliko vise, što sam više puta tražio, da se vrati natrag. Žao mi je i za to, što su u isíom broju izašla dva napada na „Zenit", dva napada vrlo glupa j nekulturna, s kojima se ni u kojem slučaju ne slažem. Razume se, koje i ja i svi u Beogradu osuđujemo kao neozb i 1 j n o i bezlično. Članak „Pozorište u vazduhu" bio je več odavna, pre „Zenita" na molbe jednog od ovih napadača kad je bio u Beogradu předaň uz uvete, ako kritika bude b o 1 j a", No odmah posle prvog broja tražen je, da se vrati natrag. Oko tóga se vodila čitava prepirka i na krajů krajeva p i s a c n i j e uspeo, da g a dobije natrag, Tako, da je jedan úpravo zenitistički članak i po predmeíu izašao u jednom nezenitskom listu. Sada je u drugoi varijaciji i prerađen u ponovnom kont-aktu pisca sa sobom i sa Zenitom. Boško Tok i n.