Зенит

bolji svrstaju u rcdove za NOVU VELIKU RABOTU POSTAVLJAN JE PRVIH TEMELJA BALKANSKOJ KULTURI I BALKANSKOJ CIVILIZACIJI u koju mJiula i punokrvna naša rasa mora uneti svoje najvitalnije elemente. Freina ovome : zenitizam je pu svome stavu antievropski i antikulturaii. A to je njegova vrlina, poste on hoće i mora sudelovati kao proéiséena vatra u stvarauju uovoga života. Mi smo clanas na jeclnoj velikoj raskrsnici (Potrebno je (la i ovde to neznain po koji put naglasim) Nasa je dužnost da se opreclelimo ISTOK ili ZAPAD? (ïstok je rodio Hrista i Dostojevskog 1 ) Mi smo istoénici. Balkanizacija Evrope ukratko znači : formacija novoga tipa kulture i eoveka sa balkanskim zigom etike i neposredne éoveénosti što nadalje znači : stvarati kulturu života a ne kulturu laži i papira stvarati nov život i u tom životu novu kulturu za shvakoga eoveka a ne za privilegovane, ne za biblioteke, galerije i muzeje. Balkanizacija Evrope svakako je u savremenosti najvisi stepen mogućnosti, pošto se nalazi kao najsiroviji zarez na pomičnoj skali kolektivnog progresa, koji treba da se obeleži za buduénost kao: HEROLZAM DUHA. Barbarogenije nosilae je neseutimentalue sirove vitalnosti ciste vere nepatvorenc duse otvorenog dobrog srca, ko je sa puno svecoveéne ijubavi mi i Rusi! unosimo u nov život novoga eovecanstva. II ZENITIZAM KAO TOTALIZATOR NOVE UMETNOSTI ümetnost postala je najočitiji anahronizam. (Ovde naglašam sledeće: reč ümetnost oznacava samo apsolutne stvaralačke manifestacije u delima, koje niposto nemaju srodnosti sa raznovrsuim vest-i--nama. ümetnost je napr. stvaralacko pesniétvo ali nije ümetnost opersko pevanje odnosno produkcija na glasoviru ili violini. To su samo vestine isto toliko vredue, koliko i pisci koji opisuju nekc dogadaje ili slikari koji u bojama iotografisu videne objekte u prirodi) Nova ümetnost suprotstavl ja se pseudoumetuosti i analironizmu neproduktivue tj. reproduktivue nmetiiosti, koju mi ne priznajemo ne samo zato sto nijc stvaralaèka, uego ni zato, što za kolektiv čovečanstva a niti za totalitet eoveka ni je učiiiila do našeg v remena ni toliko. koliko srpska narodna pesma koju je stvorio uarod kao kolektivni stvaralac i kao opstu svojinu. Kad sam veé kod uarodue pesme, koju predpostavljam samo radi njonog kolektivnog stvaralaékog karaktera gotovo sveinn što je poste nje kod nas i u Kvropi stvorio individualistički period, naglašavam da je da našnjein i buduéeni coveku vise potrebnîi jedna ta kova opšte narodna, niednnarodna ili nadnarodna svojina koja je tako visoko iskoeila kao jedini vrhnnac čistog izraza mise rase u prošlosti. Vise nam je potrebna cista. jednostavna veliéina. nego ma koje takozvano urnetnicko delo, bilo sonet koga virtuoznog vestaka, bilo slika nekadànjeg ludaka Sezana. (Pvvi kupac na prvoj Sezanovoj izlozhi u Parizu bio je jedan srpski knez.) Nepobit.no nase vreine traži kolektivni izraz ali niposto ne miakav, kakav je bio u vreme Kosova ili Renesanse. Traži se uvek takav vreinenski izraz, koji ée odgovarati nania. koji živemo u doba aeroplana i mašina, u doba radiotelegrafije. u doba tehniêke akrobatike i lirzine, u doba pomlađivanja Ijndi s jedne strane i ljndozderstva s druge strane. Kazumljivo je da to naše novo vreme imperativno traži od nas da nademo i nov način izražavanja. nove konstruktivne i arliitektonske poluge za realizovanje i podizanje naših delà. Nužno je cia stvorimo i novi stil koga zenitizam obeležava u okornitoj smernici a koji nikako nemože biti adekvatan nijednom stilu do sada.

Zenitizam je okomica povučena na horizontalnu ravninu simetrîje. Uprkos hiljadama zaprašenih akademija, koje »naučno« žive samo u proslosti i od proslosti uprkos rnilijuna sedih i impotentnih akademika čije su oci ua zatiljku a ne duboko pod čelom rai svesno, sa jasnim ciljevima i principima (koje po potrebi za pozitivno delo iuožemo i meujati). hoeeuio cia stvuraino u vremenu, da obaramo nkočene i opasane mozgove, da radimo za buduénost. Mi imamo snage da podnesemo i vas smeh i dovoljno smo u sebi jaki, cia ponesemo na vasu sramotu žig ludosti koja uvek zuači : buduénost. Zenitizam, novoumetnicki pokret koji je stvoren na Balkanu posle Hrista ima slecleée zadaée: 1. da u novu ümetnost unese sto vise zdravog i muškog vitaliteta te konacno da joj dade kicrau. 2. da sintetizuje sve ono što je najbolje i pozitivno stvoreno s velikim naporom n poslcdnjih dvadeset godina. 3. da unese recla i discipline u novovremeuskoin vrtlogu koji je povukao za sobom bezbroj epigona, lažnih proroka. snobova i hohštaplera »Mi putujemo iz haosa da stvorimo delo« 4. da totalizuje sve stva va lacke elemente nove umetnosti i da ili privede u nov zivot i rad koji je pred nania i koga sara nazvao: KONSTRUKCIJA SVEČOVEČANSKE EPOHE Gde smo mi na poslu nema inesta ni kafanskim dekadentima potomcima neizbeživog Bodlera, ni evropskini degenericima potomeima Kazanove ili Marki de Sada. Nema za nas nikakove vrednosti dugokosi mladié ili êovek sa čupavom neopranom »genijalnom« kosoin ili bradom, koji pise stihove ako nije čovek-radnik-pesnik koji radialno deluje među Ijudima, za njihovo stvaruo i sveopšte dobro. Ôoveka treba i opet (la ucini ni o boljim nego što je dosada bio, makar sam ja lično uhođeri: COVEK JE HULJA. Novi pesnik treba da je ponovo učitelj i kreator, da je stvarac eoveka i drustva, da je njeguv moveus i reorganizator. Novi slikar treba da konstrniše, te zajedno sa inžoonakova delà, koja, ée kao realnost poslužiti ne samo kao dokiimenat umetniéke i kultnriie vrednosti. nego i Ijudima koji žive u zajednici bilo gradova, bilo železnica ili antomobila. Novi slikar treba cia to isto éini. te zajedno sa inženjerima, arhitektima, skulptorima i pesnicima kao cluhovnim prednjacima stvavaju u životu, za život a ne van njega. Jasno je*, da ovakovim stavom nastaje prelom sa proslosti i svima salonskim tradicijama. Zenit medmiarculiii éasopis za zenitizam i novu muet nost, koji sa ovakovim borbenim stavom izlazi veé dve godine u našoj zemlji ua zaprepasteuje sviju Srba Hrvata i Slovcuaca, bojkotovau nioraluo i materijaluo od sviju strana - sve vise pro ši ru je svoje delovauje van našili granica i zajedno sudeluje sa svima onima koji su u radu za ostvarenje naših novih težnja, koje ja i odavde drugarski pozdravljam. P. S. Do sada u 12 država, u preko (10 časopisa i novina vodeuo je sa dovoljno pažuje racuna o novoj pojavi Zenita î zenitizma, u kenne časopisu saraduje cela jedna generacija celoga sveta. I o spominjein samo zato cia naglasim, kako je bas u nasoj zemlji osnovan éasopis jedini ove vrste u svetu, koji štampa radnje u svirn originalniai jezicima, i da se vicli kako je žalosno što se naša zemlja (država, društvo, stampa) ponaša preraa nania maéuhinski, dok smo joj bas mi zenitisti nesebično izvojevali dostojno mesto na inedunarodnom bojištu, gde se najbolji bore za pobedu nove unietnosti i nove sveéoveéanske kultnrc. Svejedno : Ümetnost je mrtva, da živi nova ümetnost: zenitizam Beograd 1. januara 1923. Predavanje kao opšti tumac zenitizma održano u Beogradu 3. januara i u Zagrebu 31. januara 1923.