Зенит

papiga i monopol „hrvatska kultura"

Ljubomir MICIĆ

»hoćemo da ostanemo Evropejci, makar i u poslednjoj klupi evropske civilizacije« (»Obzor« 13. Aprila 1923.) »Pre smo bili avangarda evropske kulture, a sada nastoje da budemo arijegarda balkanske nekulture« (Vođa hrvatskoga naroda) Možda nemaju svesti žutokljune papige, da su automati bez volje i autodiscipline. Sigurno nemaju svesti 0 tome, da automatski t. j. ne svojevoljno, bez duhaduše vrše stanovite funkcije, koje ne rezultiraju iz subjekta nego su samo mehaničke posledice vanjskih. objekata. Pa kad ima takovih životinja »niže vrste« (veran sam naučnom rečniku!) ko je nisu svesne, đa automatički izgovaraju naučene reči odnosno misli svake okoline u kojoj dulje vremena živu, onda je razumljivo, da takav tip mora postojati u daleko razvijenijoj meri kod životinja »više vrste« napr. coveka ili Ijudi. Papiga sigurno ne govori zato što mora da govori nagonski ili ima nešto da kaže, nego za to, što je njezin »govor« samo automatska posledica nečije okoline i necije dresure. Majmuni se ne voze cirkuskom arenom za to, što im je bicikl nužno pomoćno sredstvo bržeg saobraćaja, nego za to što su dresirani, imajući predhodno imitujuću sposobnost, da automatski izvrse tu spomenutu ili koju drugu radnju. Moć imitovanja kao i oponašanja svakako su emanacije drugog stepena, pošto su tek vanjske refleksije. Protivno, moć stvaranja je emanacija prvog stepena, pošto je uvek originalna unutrašnja koncepcija. Ljudi, neizmerno tašti i oholi ijudi, clanovi »više vrste« životinja ne eine izuzetka ni od majmuna ni od papiga. Ima tako jedna sekta Ijudi, rimokatoličke veroispovesti koja sačinjava jedno hijerarhijsko pleme pod imenom Hrvati. Oni geografski nastavaju zapadnu granicu Balkana a zabunom svrstaše ih drugi 1 među Slavene. Zabluda! Pošto se na granicama uvek govori mnogo i koješta, čuo sam desto klepetanje o t. zv. »hrvatskoj kulturi«. Ja ne budi len, mnogo sam se trudio (pošto sam upoznao i neke druge) da upoznam to čudo neviđeno »hrvatsku kulturu«. Ali rekose mi, posto je ta »kultura« hrvatski monopol, da moram najpre tražiti zaviëajnost »kulturnog centra« i »evropske prestolnice«, jer kao Srbin ne mogu se tako jeftino i lako grejati na suncu »hrvatske kulture«. Dobro sve sam učinio tako. Brzo zatim, razocaran i gnevan, posto sam bio bas latinski prevaren (posledica Rima i Vatikana) odmetnuo sam se u buntovnike zenitiste. Stojeci evrsto na repu zapadno-centralne Evrope, na zapadnoj granici divnog zeuitistickog Balkana govorio sam ovo: kultura nije

papiga ! kultura je stonoga; ili još bolje: kultura je vileni konj. Kultura je porodica genija ali ne imitatorskih majmuna! Kul Tu Ra Možda ovi mal! Ijudi ni ne znaju, da mnogo ponavljane reci gube svoj prvobitni smisao. Tako jedna te ista гес, u raznim intervalima vremena, na raznim mestima, ima razna značenja, a sačinjava i više pojmova. Možda ovi mali Ijudi ne znaju, da je leteća papagajska reč »kultura« doživela nekoliko izdanja od prvobitnog značenja obrade zemlje ili tla do pojma o najvišim tekovinama ljudskog uma i ljudskog Možda ovi mali Ijudi ne znaju, da je latinska reč »kultura« profanisana (u njihovirn ustima najviše!), pošto je zlorabljena kao monopol (dokaz neslavenskog egoizma!) i kao maska za niske i najnemorainije ciljeve. Nekada, merilo za kulturu bila je oranica, zelena detelina ili vreća dukata, a danas kultura je znak veiieine srca, visine duha i širine duse. Danas je merilo kulture pesma, slika ili film, radiotelegraf, elektricna struja, zenitizam pa makar to paradoksalno i glupo. Ali i glupost ima P ravo na život, pošto je glupost zagarantovam i najbolji uslov samoodržanja. Na glupima svet ostaje! A to je sigurno, pošto smo utvrdili, da papige nemaju svoje volje i nisu svesne svojih automatskib emanacija Tako sigurno, kao što uopšte ne postoji nikakova nrvatska kultura, pošto nema nigde individualnib odnosno originalnih osnova koji uvetuju takav jedan species. Priđimo malo bliže tom veštačkom blefu i fantomu, koji je imitatorski sastavljen iz sledećih eyropskih otpadaka: 1.) nešto crkvene gotike Benedikta XV. 2.) nešto upeglanili frakova Wiener Mode 3.) nešto skuvanog asfalta od obienog koksa i katrana 4.) nešto kompilovanih stihova od sve četm strane sveta, po starosti između XVI. XIX. stoleća. 5.) nešto beckog. propalog kulturtregerstva 6.) nepto prepisane filozofije isključivo nemačkog specialiteta. 7.) nešto sušicavog žurnalizma srozanih dak a> i literata 8.) nešto nakazne arhitekture à la Viribus-Unitis. 9.) nešto neotmenih malogradana, koji kvitiraju svoju »kulturu« naglašava juci :ja nisam iz Makedonije. 10.) nešto mondenih barova koji sačinjavaju »velegrad« evropske degeneraeije. 11.) nešto urođene ograničenosti koja je oplođena ropskim i farizejskim savijanjem grbača kod pozdrava. 12.) nesto frazerske ukradene »covjecnosti« koja sakriva u sebi strah i necovecno srbožderstvo. 13.) nesto »nauke« koja se kreee van zivota a deluje kao greevi u stomaku iako do broja 100—1000. Sve je to otpadak i prirepak raznih tudib »kultura«, koje su pretrpele svoj poraz i slom svetskom ratu a skupnim imenom zove se takav vašar eklekticizam !

У РЕДНИШТВО И УПРАВА - „3EHMT“ ЗАГРЕБ С. X. €. СТДРЧЕВИЋЕВ ТРГ 10 u g «HHI Шж s нншмш s 3 к ННН ш v ? g ПНН| I^И^ИШвадгоlBм z r ë H « Ш| и ■ 5 fV| g « Ш IЈШ < -■ I ■ х I _ °■ I Н о „ ■ п В »■ a ШШ 2 $ л : Н * Н ш> H s ■ fi и Н В°§■ ;= |И * «= ШШк ШIЛ и аив х шНШВ I 4НН ЈН fl| ■ з w £ Si w e С. £ SW * * S 8 REDACTION ET ADMINISTRATION - „ZENIT« ZAGREB S. H. S. lO PLACE DE STARTCHE VITCH

zenitizam bori se za balkanizaciju evrope