Зенит

Ja љубим. Moja je љубав потресла земљом y Јапану и порушила цело једно село. Ти кујо без марке, ти кћери цивилизације. Иди од мене и не заборави жуту путницу пошто ja слушам глас господњи из дубине свог празнога цепа. Ja љубим уметност и зато свој живот поклањам вама. Убите, али ме пољубите ! Скините ми ципелу и обујте ме у опанак, само ме пољубите. Ђаволи те љубили у слободној миротворно) републици, а не ja. Ja никада неИу пољубити лепе госпође, која носи ципеле нечувене фирме X. Р. С. С. Ах, мајко божја Света Цецилијо и Литературо што сам ти скривила? (Удара се у прса а у Београду, земља се тресе.) Јутро ce je распрсло под прозорима Ритмиа Страха. Под прозорима скупила се светина, мушка и женска. На асфалту je лежала мртва млада жена. Очекује се комисија. Дотле, лсш су покрили шареним плакатом, на коме je било дебело штампано ; НАРОДЕ МУДРИ - ПО ЧЕСТИТОИ УДРИ БАЦЙ КУГЛИЦУ У СЕДИУ КУТИЦУ На веселој синагози одбијали су часови у ритму мацарског чардаша. Долази комисија коју предводи ректор србождерског факултета, доктор демагогије РАпа СТИдић. Утврђена je смрт. Леш je одвежен у београдску државну просектуру ПАколе НИшића. Било je око подне, када јс комедија завршена. Мудри народ ce je весело бацио на обилие ручкове у знаку броја 7, Србождерска клика целом свету дика !

КЛИКА КЛИКА КЛИКА

до несвести

и т реба да газе ПУТЕВИ које су прокрчили зенитисти

БРАНКО BE ПОЉАНСКИ

Београд