Зенит

Твоји плодови су слатки као отров a твоје семе je плодоносно као песак сахврске пустиње. Чему да ce трајно лажемо!? Све што je ново и што je младо у теби, мора да се осуши у котлу политичког блата, које без престанка прска наше чисте образе. Политичко блато je цела душа и цело срце твоје, још увек, несрећна Србијо, Ох, каква голема ваблуда о твојој лепотв! Кад бих само једно могао да докучим: чему су били наши дивви снови о слободи, о правд», о идеалном раду? Зашто су била она гола човечја страдања, под сугестијом твоје прошлости за твој живот и за нашу будућност тобоже грешна кћери балканска? Зар су доиста узалуд биле кише наших суза и тешка грцања— у сумрак твој деветстопетнајсте? Зар све то зато, да твоји умни радниии буду данас твоја раја, твоји пасторци или трговачки помоћници твојих зеленаша ?* Ззр све то зато, да ми „пречани* под твојим кровом будемо странци, али без баснословних привил* гија која уживају сви међународни пустолови, крстарећи нашом земљом, као поспедњом европском колонијом!? Зар су све ругобе само зато, што смо носвоци оригиналног зенитистичког духа и лепотворне балканске идеје, која je превазишла све твоје обрезане и ушкопљене мозгове и сва твоја савремена „дела“ бакалинског духа и политичког менталитета!? Зар све невоље сносимо само зато, што се банално не грувамо у прса и што ми нисмо као твоји лакаји —• песнички плагијатори и културни паразита!? Зар уза све нововеке јаде, ти се још ругаш нашој старо] љубави, a твоји умни евнуси и твоја кријунчарска штампа награђује нас славом памфлета, славом лудака и славом будала!? Нека! Нека буде тако само да не пане у заборав! Хвала ти Србијо лепа!... Да бежим од твоје лепоте? Не! То би био узалудан посао. Да бежим иза девет брда, сакрио се неби. Каквих девет брда? Најзад, иза девет сфера и преко девет океана мораћу да бежим, ако нас и далье будеш хранила хришћанским пресним лажима и твојом наказном лепотом. Мораћу да бежим, ако ме и даље будеш прогонила својим божанским гресима: нзмеђу тамнице и луднице, између глада и самоубиства. Свеједно куда али нећу сам да се убијем. Упркос свих твојих политичких партија, упркос свих књижевних и уметничких сарафлија, носићу и даље своју заставу, као небо чисту после побеђених болова, после прекаљених рана, после пригушених понижења. Носићу je високо, највише до зенита у борби за победу зенитизма, за преображење будућности и нашег новог човечанства... Не замери Србијо: ja не могу да ласкам твојој умишљеној лепоти, као твоји припузи и пеликави. Ja не умем да музем стеоне државе. Ja нисам тво| стрвинар ни твој сисавац. Ja сам само лесник, Слободан и нов. Слободно мислити, први je услов културе. Ja знзм, ja видим: све што те данас сачињава лаж je брзоплета лаж и циганска подвала. Ти си постала Елдорадо свих европских скоројевића. Твоје дно je плитко, твоји су греси дубоки. Ми хоћемо да продубемо твоје корвто, ]ер тешко се плови, ако je дао плитко. Али, ти си прерано померила пзмећу, у најбујнијим годинама свога живота. Ти си по блату проходала после величанственог васкрсења из албанске гробнице глада и слободе. И нажалост, после твога васкрсења, у теби нема више слободних и бунтовних духова, у теби нема слободне мисли, у теби нема слободних људи. Зашто ? Зашто не допушташ да твоји песнвци слободно мисле? Зашто смо ти мрски сви ми, који не умемо да пужемо испред твојих ногу? Зашто су ти мрски зенятисти, који сеју ново семе духовне слободе и културне независности, који сеју здраво семе да би се што пре одгајило евина нама, наше заједничко дете човечанство!? Зашто су ти најмилији припузи и ласкавци? Најзад, зашто су жандгрми и политичке партвје и њихово законито чедо корупцвја ерж твоје културе и цивилизацвје?... Уа!... Љуто нас пеку све твоје патње и сви твоји болови... А слава твоје дичне демократа je доводи нас до најдубљих очајања... Хвала ти Србијо лепа!.. Јадна je твоја демократија! Твоја демократија je сиромаштво духа, срамно неваспитање и одсуство сваке цивилизације. Ох, како je мрска само твоја национална и званична псовка која ce чује из устију дечака и девојака, која ce чује из устију кочијаша и

* Пвсац оввх редова, аутор неколико штампанихкн>ига,песник чијн су стихови, есејв, манифеста преведенн и штампави до д*нас у дванаест језика поданик државе С. X. С,, сазавршенвм филозофскамфакултетом, отпуштени средњошколски наставник ~ да ce прелраня са женом, био Je тргованкв помоћнвк y Beoi раду у годная 1924. у пето] година после ослобођегва!