Зенит

Филм

КАЈЗЕР И ГУЛИВЕРОВА ПУТОВАЊА

Један филм, пра ком нам ce намеће књижевна паралела

Филм откривања света, живота и cвиx његових могућности. Филм 1,500000000 Кристофора Коломба! Филм који тражи излаз из данашњег унутрашњег сиромаштва. Свет ce врти. Око сунца. A ово око неког другог сунца, Дан и коћ. Умирзње и рађање. Плима и осека. Тачношћу Зенит часовнака полази мој ујак, дневно y 8 и 35, на W. С. Ујутро иде жена на пијацу, затим ce кува, једе, перу судови, једе, кува, W С., спава и т. д. Наједном: Интеромпт. Негде, нешто y механизму стане. Машинерија револтиира. Напоље ван себе!! Девиза je; ван круга!! Прекинутм ланце који вежу човека еа вечно једнак ритам од 24 часа пукнути револвером y центрум тог система, y фантома мајмуна који држи све те ланце и који нас сили y јарам 24 часовног дана. Ево: овде почиње филм. Он; чиновник, смирен дом, чека ce вечера. Сенке са улице, рефлекси ноћи, фантоми ноћи играју по плафону, заплићу ce све живље. Дрмају, буде, ударају по деценијама, старим наслагама његове душе, навикама и обичајима, бедношћу и сивошћу свакидашњице, апелнрају на праинстинкте панживота, покрећу машту, скидају семафоре. Премећу шине и постављају их на друго место према другом циљу. У неодређеност. У хаотични интегритет жнвота. Данашњег живота. Улице. Из трепетљивих рефлекса искристализују ce садржаји чежња: бес брзвне, еманципација од сале теже, еротачни смех једне надкурве, симфоније машина, урнебесни крик сирена, рингелшпила и релвеја Живот. И повуче га. Он, чиновкик, трабант и статиста Њег. Вел. Навике, револтира, и полази да открије свет. Живот. Улица je филм његове Одисеје и Енејиде. Он открива. Испрва сасвим безлично. Ko гледалац, ко једина публика y великом амфитеатру живота. Чуди ce. Ненадмашиво ce чуди. Ta, зар да он то све по прва пут гледа н види? Зар je то та улица којом je он пролазио, пуних 17 година, 4 пута дневно, y канцеларију на ручак, y канцеларију на вечеру, Зар су

то ти фијакери, бицикли. аутомобили и камиони, од којих ce je уклањао, y којима je дневно гледао своје непријатеље који ће га смлавити при сваком прелгзу улнце.?! Зар су то ти излози, дућани, базари и радње y којима би годишње купио по једно одело и 1 пар ципела, a сваке друге по један шешир!? Зар су то ти људи који би га гуркали y трамвају право онда, када je читао y новинама нешто занимљиво? Па зар oн није видео, да je жнвот увек нов, занимљив, хиљадогуб, калеидоскопски шарен, сваког момекта други живот! Глад за жквотом! ! ! Он, до тада посматрач, којм ce свија y чуђењу клаунским пермпетијама, комс очи на махове постају велике ко планете, које би могле прогутати ту земљу, коме ce ноздрве шире, да увлачи мирис бензнна, нафте, котија и страсног зноја он да иступа и баца ce y тај жнвот: неспретно, ћошкасто. Напред, напред ступа гренадир жавота. У руци кишобран, на глави халбцилиндер 1848 године. Маршира, скаче, рони y вртлогу жквота, улице. Чезнутљиво голе руке жељне пара, увијају ce око њега и увлаче га y утробу ноћног бара. Он ce свија, врти ко чигра, оболи од морске болести живота, долази к себи, нестаје y страсти коцке, губи, изгуби све: новац, поштење и прстен, симбол 15 годишњег брака. Из сивих катакомби простит|ције и злочина извлачи га полкцвја оптужују га ради злочина. Руке ораведносги згрче ce вад њим пуне претње и његова ушеса већ чују ванредна издања новина: „Сензацијоиални злочин“ чиновник X. 37 годнна беспрекоран и реван, убија из љубоморе, y стану једне проститутке. Ванредио издање! Ужас, катастрофа! Он није дорасао пунокрвном животу! Једна ноћ га je убила. Кајиш железна шипка, врат. Но он нвје крив. То, сем убице, y том часу добро зна и полецијски писар. Ујутро, кости ноћи облећу, клепетају улицом. Мртва улица. Он сг враћа. Бродоломац. У сигурну луку и y вечки круг. Машинерије заклспећу, сви зуици опет добро држе. Трансмисије ce разапну, и механизам ce опет ставк y старо кретање док ce једног дана не баци y старо гвожђс. О свему томе пева Груне y једноноћној одисеји човека 20. вска. A Еуген Клепфер, као чиновник козмлоса поставио је себи незабораван споменик y исторнји филма.

Т. К. ФОДОР

Београд