Зенит

Сомбор 26. децембра 1925

Драги друже Мицићу, После пет година полетних дана, ЗЕНИТ слави свој први јубилеј независног духа и слободног стварања. ЗЕНИТ једини борац своjе врсте на Балкаnу и у Европи, издржао jе све препоне и запреке, све невоље и подваљивања. Одјекнуо je глас зенитиста преко свих наших планина и појавио се овенчан младом славом међу многим народима и на многим језицима. ЗЕНИТИЗАМ je наша свеопшта садашњица и будућност у знаку победе. Осећам да je сваки ред у ЗЕНИТУ пун живот: воља, мисао, осећање, варварство. Док се по прашини измождене културе вуку песме Шишка Менчегића и Густава Плагијатора, ми славимо петогодишњицу нове културе, нове поезије и нове умет ности у јубиларцу ЗЕНИТУ, у свечару и оснивачу нашег ЗЕНИТИЗМА. Нови живот пробудио ce jе а ЗЕНИТИЗАМ уздигао, борећи се немилосрдно. У ЗЕНИТИЗМУ наш унутрашньи живот даје потпунога себе. Све се мења у свету. Све, па и трубадурска поза. Истина, 15. век joui животари и неда се. Ипак, рима, слика, и песме без риме преживљују своје последнее дане. Њихова укоченост и извештаченост не делују, јер живот je бунт а никако калуп или конопац. Песма „слободног стиха“ доживљује свој крај, као што je одавно већ доживео свој крај „римован стих“. На рушевинама свих тих јида-сица-мица-жица-жбица-јак-мрак-тлакзрак-фрак и т. д. над прашином преживелости изглоданих и европеизираних тековина, изнад свих застарелих фраза и псовки, живе и слави победу песма: речи у простору, слободно и независно изречене, у славу варварства варварства са Балкана, са источних страна. БАРБАРОГЕНИЈА проповеда наш јубиларац и свечар. И ми зенитисти одушевљено га поздрављамо, као месију нове културе, као проналазача новог и слободног борбеног духа. ЗЕНИТ и ЗЕНИТИЗАМ наша je највиднија и најбелоданија победа победа новог културног живота свих Јужних Словена. Само напред зенитисти, до коначне победе и највеће слободе, до највише културе и најдубљих осећања!

Андра ЈУТРOНИЋ

Сомбор

Krakow, 5-I-1926.

Je déteste le zénith; même les montagnes ne sont détestables, puisqu’elles nous éloignent du sang de la terre. Mais: J’aime le Zénit de Lioubomir Mitzitch; il n’est jamais audessus de la voie des aéroplans, vaisseaux capillaires du système circulatoire de la terre. Vive le ZENIT.

Thadé PEIPER

Kraków

année VI ZENIT numéro 38