Зенит

штампе... Деде килави мудраци напните лукове антизенитисти од Ламанша до Црнога Мора... Каква чуда и покоре ваздушни валови севају кроз призму мог малог мозга лежећи на бунтовној кичми често с исуканом жилом међу ногама ja управљам бољшевичком револуцијом... Балкан je младо мушко Европа је стара курва и оцвала љубазница Балканова... Курвају ce угашене сијалице иду на лепше y електричну централу Београда округле жене јуре y беле клинике државних болница...“ Ова je књига забрањена решењем ове Управе Бр 8043. од 16. ХП. 1925. г. и ово je решење оснажено одлуком Првостепеног Суда за варош Београд Бр, 57004. од 18. XII. 3925. год. Како ce горе наведеним инкриминисаним изразима тешко вређа јавни морал, то на основу чл. 46. закона о штампи, Управа града Београда тужи суду аутора књиге „Аероплан без мотора“ г. Љубомира Мицића са станом на Обилићевом Венцу бр. 36. и моли суд да га на закону казну и плаћање свих судских трошкова осуди. По наредби Управника града Београда Помоћник Шефа Опште Полиције, Мил. Аћимовић

MOЈA ПОЕЗИЈА И „ЈАВНИ МОРАЛ“

ПРВОСТЕПЕНОМ СУДУ ЗА ВАРОШ БЕОГРАД Ha тужбу Општег Оделења Полиције Управе Града Београда, број 8177 од 24. децембра 1925. одговарам следеће: 1) Тужба Општег Оделења Полиције против мене као аутора књиге АЕРОПЛАН БЕЗ МОТОРА, представља једну од највећих увреда, коју сам као песник и као оснивач једног светског покрета доживео. 2) Касапљење моје антиевропске поеме, сматрам за једно аморално и некултурно силовање слободне песничке мисли и слободног песничког израза. Оно je извршено на мојој поеми тј. на једној уметничкој целини, да би ce могло наћи буквалног ослона y закону о штампи, пошто не постоји сличан закон о уметности или закон о књижевности. 3) По моме схватању, поезија и штампа искључују ce исто тако, као полицајци и анђели. Додуше, полицајци врло често обнашају улогу анђела y земаљском рају. У случају моје књиге, која je y целости високо етична и хумана, београдска полиција je одиграла улогу анђела, који y помањкању библијских пламених бичева, § 19. закона о штампи бране пут ка дрвету спознања. То „дрво спознања“ y мојој поеми јесте бунт против дегенерисане Европе и њезине порнографске културе. Ta мора зајашила je мој дивни Балкан, за чију сам културну еманципацију

année VI ZENIT numéro 39