Златиборски правнички дани

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

вље Повеље из Нице (2000), под називом "Солидарност", потврда је нове филозофије развоја ЕУ — филозофија тржишта и филозофија (свих) основних права се доводе у равнотежу.“). У савременим условима прилагођавања дошло је до оснивање Фонда за прилагођавање глобализацији /Оођаћ апоп Adjustment Рита, 2007/ (чији је циљ да се подржи реорганизација финансирањем професионалног оспособљавања и поновног запошљавања)“. Поред тога, концепт и начела Флексигурност /РЈехгситту,2007) дати су као алтернатива традиционалном европском социјалном моделу.

Економска криза и други изазови за европски социјални модел

У погледу надлежности Уније, Лисабонски уговор преузима ("кодификује") решења из Уговора, којима је предвиђено да Унија има подељену надлежност са државама чланицама у области Социјалне политике (за видове дефинисане Уговором), као и у области економске, социјалне и територијалне кохезије док у погледу политика Запошљавања као и политика у области Образовања, професионалног оспособљавања, младих и спорта, Унија подржава координацију (националних) политика запошљавања – првенствено утврђивањем смерница, односно подржава координацију или допуњује активности држава чланица.

Ипак, значајне разлике у упоредном праву и социјалним моделима у глобалним оквирима и даље остају упркос утицају универзалних радних стандарда на хармонизацију радноправних система (при чему државе у оквиру европском социјалног модела предњаче по борју ратификација).

Битан елемент европског социјалног модела јесте развијена индустријска демократија, односно партиципација запослених у одлучивању код послодавца (у предузећу) — информисање, консултовање, ређе саодлучивање. Tako, институција савета запослених и учешћа представника запослених у управном и надзорном одбору одговарајућих привредних субјеката елеменат је европског социјалног модела. Аргументација у прилог партиципације запослених у одлучивању односи се и на смањење осећаја отуђености запослених, партиципација води ублажавању субординације као обележја радног односа – инволвираност запослених повољно се одражава на њихов радни морал, мотивисаност и задовољство на раду.“ На тај начин партиципација се јавља као елемент хуманизације услова рада и радног окружења, потврђивања достојанства на раду, с једне, али и подстицања лојалности /верности/ запослених

“'S. Rodota, op. cit., erp. 9. i 20-21.

* J-F. Trogrlic, Global Governance and Social regulation, ed. Ph. Herzog, Looking for the

European Interest, Le Manuscrit, 2008, crp. 344.