Златиборски правнички дани

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

може спречити имплементацију оних давања која су неопходна за обезбеђивање основне доње социјалне границе у пракси.

Осим тога, висина бенефиција прописана Конвенцијом (нпр. 40% од претходне плате или еквивалентан проценат плате просечног мушког радника у случају старосних пензија) може у ствари имати дестимулативно дејство за земље у развоју које имају ограничена финансијска средства.

Укратко, Конвенција не даје широко прихваћени нормативни концепт обрасца за развој социјалне сигурности у контексту земаља у развоју. Међутим, она пружа дугорочне циљеве у погледу нивоа заштите који треба да се достигне у свакој земљи. Међународна заједница тек треба да изгради широку оријентацију у вези са правцем развоја система социјалне сигурности паралелно са економским развојем.

У том смислу, низак степен ратификовања конвенција о социјалној сигурности, посебно у случају земаља у развоју, представља индикатор њиховог недостатка ефикасности у обезбеђивању делотворне примене овог основног права широм света, и њихове непримерености у националним околностима које се разликују од предвиђених модела. Неке од главних карактеристика МОР-ових конвенција о социјалној сигурности, а нарочито Конвенције бр. 102, огледају се у њиховој неадекватности за гарантовање примене основне доње социјалне границе, о чему ће бити речи у даљем тексту.

П - Екстензија социјалне сигурности 1) Потреба за екстензијом (ширењем) социјалне сигурности

Социјална сигурност, како се данас схвата и примењује, у највећој мери односи се на оно што би се могло назвати аранжманима колективног старања да се превазиђу непредвиђене ситуације. Међутим, услови несигурности постоје или због депривације или због непредвиђене ситуације, или комбинације једног и другог. Стога се као генеричка дефиниција социјалне сигурности може прихватити де Сванова: "системи социјалне сигурности су колективни лек против неповољности и недостатка.“

Појам социјалне сигурности за превладавање непредвиђених ситуација обухвата димензију неповољности. Овакви системи социјалне сигурности обезбеђују се кроз радни статус појединаца. Међутим, овим су обухваћени само појединци са формалног тржишта рада, а они чине већину у развијеним и

мањину у земљама у развоју. —

°® De Swaan, A: In care of the State. Cambrige, Politiy Press, y: Kannan, P,K. u: Soial security in a globalizing world, International social security review, Vol60. No.2-3, april-september 2007, p.20). 479