Златиборски правнички дани

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Развој система основних универзалних пензија за случајеве старости, инвалидности и смрти храниоца породице, који у у пракси пружа потпору целој породици. |

Ову основну дозвољену основну доњу социјалну границу треба обезбедити сроз националне системе социјалне сигурности за целокупно становништво. Ти системи треба да буду флексибилни, како би се прилагодили националним околностима, и прогресивни, тј. треба да омогуће постепено изграђивање свеобуватнијих система током развоја друштва.

Да закључимо, глобално прихватљива најнижа социјална граница деловала би као дестимуланс у "трци до дна" у овој ери глобализације. У оквиру глобалне социјалне границе, свака земља би утврдила своју сопствену најнижу социјалну границу. Захтева се глобална иницијатива, а МОР има најбољу позицију да разради и заступа концепт најниже социјалне границе, имајући у виду његов трипартитини карактер.

Стога се подразумева да парадигма људског развоја почива на премиси да свако има право да се развија, где се развојем сматра одстрањивање свих "неслобода" из свих могућих видова угрожености, а права укључују корелацијске обавезе државе као отелотворења колективности 0 којима се не може преговарати.

3) Пуна реализација "права на социјалну сигурност"

Након што имплементирају основну најнижу дозвољену социјалну границу, државе би имале обавезу даљег повећања – да успоставе следећу границу - y циљу реализације права на пуну социјалну сигурност. Према томе, оне би морале да покажу да су предузете мере у циљу проширивања кључног минимума, или основне најниже дозвољене социјалне границе, и обезбеђења опсежније социјалне сигурности.

У погледу МОР-а, пуна реализација права на социјалну сигурност подразумева да сви имају приступа до девет грана социјалне сигурности, како је наведено у Конвенцији бр. 102. Минимална давања биће гарантована у случају наступања осигураног случаја. Давања морају бити тако одређена да обезбеђују пристојан живот. При томе, Конвенција бр. 102 представља адекватан инструмент за поступну имплементацију права на социјалну сигурност у пракси. Овај закључак подупрт је препорукама Комитета за економска, социјална и културна права, органа УН задуженог за праћење извршавања обавеза држава-чланица на основу Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. Последњих година, истиче се, у великом броју случајева примене права на социјалну сигурност у земљама са средњим приходом, Комитет је препоручивао ратификацију Конвенције бр. 102

485 | а