Златиборски правнички дани
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
ма између оперативне изводљивости и захтева за социјалну сигурност угро-
жених и, врло често, запослених сиромашних људи. То захтева иновативне 54
приступе.“
4) Алтернативни модели за екстензију социјалне сигурности
Нема сумње да задатак проширења захтева комбинацију различитих модела како би се постигао циљ обезбеђивања социјалне сигурности за незаштићене раднике и сиромашније слојеве становништва. На 89. заседању Међуна-
родне конференције рада, одржаном 2001. године, забележено је:_
Не постоји један јединствени идеалан модел социјалне сигурности. Она се развија и еволвира током времена. ПИ системи социјалне помоћи, уни- | верзални системи, социјално осигурање и државна или приватна давања. | Свако друштво мора само да одреди како да на најбољи начин обезбеди сигурност прихода и приступ здравственој заштити... Приоритетна улога др-
жаве је да олакша. мовише и повећава покривеност социјалном сигурношћу > 7
Горе наведене студије откривају два кључна фактора: (1) извор финансирања, и (2) организациону форму. Ово су свакако два кључна аспекта својствена сваком моделу социјалне сигурности. Њиховим комбиновањем могуће је извршити типологију модела социјалне сигурности. На тај начин, ови модели могу бити разматрани, издвојено или у комбинацији, у погледу основне уили условне социјалне сигурности. Међутим, да би било који социјални систем могао да обезбеди социјалну сигурност, неопходна је активна улога државе, која може имати различите облике, као што су јавна политика, правна регулатива, организациона структура, финансијска помоћ и слично.
Код модела у којима се фондови финансирају из пореза а социјална сигурност је намењена онима који је највише заслужују (старосна пензија за стару сиромашну популацију), постоји потреба да се обим прошири и међу земљама и у свакој земљи посебно. Анализе случајева показују изводљивост екстензије без чекања на појаву повољнијих фактора (као што је пораст прихода). Међутим, тамо где је број обухваћених велики а социјална сигурност основна (нпр. здравствена заштита), стање указује на озбиљна ограничења, често повезана са финансирањем, у неколико земаља. Али, ако се испитују тздаци земаља на њихове војске и наоружање, о таквим ограничењима скоро да се не може говорити. На пример, земље са ниским приходом су у
Bue o tome: Kannan, P.K:Social security in a globaliyong world, International social __ security review, Vol.60, No 2-3, 2007.p. 31) > ILO, Social security:International Labour Office, Geneva, 2001. p.2).
487