Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

ни налаз основног обољења и утврђивање психичког статуса. На основу утврђеног здравственог стања орган вештачења оцењује да ли је лечење завршено, при чему се под завршеним лечењем подразумева такво здравствено стање које се даљим лечењем и медицинском рехабилитацијом у догледно време не би битно побољшало у односу на радну способност, а потом даје свој налаз, мишљење и оцену. на прописаном обрасцу.

Орган вештачења у свом налазу, мишљењу и оцени изјашњава се о стању радне способности са: «постоји потпуни губитак радне способности», или «не постоји потпуни губитак радне способности». Својим налазом, мишљењем и оценом орган вештачења може да се изјасни и да «лечење није завршено» уз обавезно навођење у чему треба да се састоји даље лечење. С тим у вези поставља се питање усаглашености два института – привремене и трајне неспособности за рад – које има за последицу велики број налаза о вештачењу са констатацијом «лечење није завршено», што значи да је захтев за вештачењем преурањен. Овакав исход се могао претпоставити, с обзиром на природу и трајање лечења многих болести, па би доследна примена општих правила о вештачењу привремене неспособности отклонила скупи непотребан поступак пред Фондом за ПИО.

С обзиром да англосаксонски концепт инвалидности подразумева потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом, при чему се не узима у обзир посао који је осигураник обављао, односно посао за који је квалификован (професионална способност) то значи да инвалидност подразумева општу и потпуну неспособност тј. неспособност за обављање било ког посла.

Дефиниција опште неспособности за рад као неспособности за било који посао не води рачуна о квалификацијама, стеченим вештинама и оспособљености осигураника за обављање само одређеног посла. Овако одређена инвалидност представља проблем код уско тј. високо специјализованих професија. Узмимо за пример случај професора универзитета коме су оболеле гласне жице и који би свакако могао обављати неке друге рутинске послове, јер ако се законска од редба стриктно примени, он не испуњава услове опште неспособности за рад, иако је професионално неспособан. Препоруке Министарства да се у налазу о вештачењу и образложењу решења препоручи послодавцу врста послова које осигураник не може да обавља (радно ограничење) довеле су до поништавања решења у управном спору због противречности изреке и образложења истог решења – истовремено се тврди да неко јесте и није радно способан. То је натерало фонд да напусти препоруке министарства и да лекарима препусти «креативно» тумачење Закона што ће рећи да се радна способност поново вештачи на стари начин – према свом послу тј. према професионалној способности. Инвалидност се, дакле, мора посматрати у контексту посла који обавља запослени,

72

о