Златиборски правнички дани

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

тост, развије личност“, допринесе општем благостању — "рад није роба" (Филаделфијска декларација из 1944).

Право на рад се штити законским одредбама о реорганизацији послодавца (предузећа): у случају промене (трансфера – очување уговора о раду и забрана отказа), колективног отпуштања (обавеза обавештавања јавне власти и могућност одлагања колективног отпуштања), стечаја (обавеза државе да оснује гаранцијску институцију за заштиту привилегованих потраживања по основу рада). Право на рад у случају трансфера се штити прописивањем обавезе очувања стечених права од стране послодавца следбеника у односу на послодавца претходника – начело очувања стечених права (ius quesitum), односно забране отказа уговора о раду на снази. Поред тога, кад послодавац има оправдан економски разлог за отказ уговора о раду, право на рад се штити на тај начин што у случају колективног отпуштања постоји обавеза послодавца да сачини програм ублажавања последица колективног отпуштања, који садржи мере алтернативе за отказ – распоређивање, преузимање на рад код другог послодавца, пре/доквалификације, при чему се тај програм доставља надлежној јавној власти на мишљење (јавној служби за запопљавање; министарству рада), како би јавна власт учествовала у изналажењу начина да се смањи број отпуштених радника, односно омогући њихово запошљавање.“ Јавна власт има овлашћење да одложи за извесно време (co(ијална корекција тржишта рада) иницијални план послодавца за колективно отпуштање. Концепт радника-грађанина се огледа у праву на приоритетно запошљавање код истог послодавца у одређеном року по отпуштању, како би се реализовало право на рад (код истог послодавца). Све то указује да је развој (међународног) радног права ишао од "послодавчеве слободе и моћи у радном односу" у правцу запосленог-грађанина: "субординација се завршава и оставља простор за дијалог." Повеље о основним социјалним авима (нарочито Повеља о основним правима у БУ, која превладава наслеђену "хладноратовску" дихотомију између грађанских и политичких права, с једне, и социјалних права, с друге стране), указују да промоција права на рад нужно подразумева промоцију права на социјални дијалог (социјални дијалог као право и средство, метод), информисање и консултовање (пред-

23 Устав Србије из 2006. год. прокламује да "свако има право на слободан развој личности (ако тиме не крши права других зајемчена У' Grn а "људско достојанство „„је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите" (чл. 23). 3B. Teyssié, Droit du travail européen, Paris, 2010, erp. 261 — 264.

> То је последица утицаја права ЕУ на радно правно држава чланица у овом важном сегменту радног права од значаја за унутрашње тржиште (слободу кретања капи-

_ тала, роба, услуга, лица) – В. Вегсиззоп, ор. сп.., стр. 63, 86. 25 (8. Маез, ор. ст, стр. 19.