Значај културне борбе у Француској

Цркве!. О истинитости овог тврђења увјерава нас и једна окружница сарајевског арцибискупа Штадлера, којом изједначује Хрватство са католицизмом. Том окружницом се хтјело, тобоже, показати како окупаторка не иде руку под руку са шефом римске пропаганде у окупираним покрајинама. А уједно хтјело се показати мусломанима, да хрватство није мост католицизма, како би, без страха и без колебања, преко њега могли да прелазе, Ко познаје тајне аустријског политичког система, томе није тешко стати у крај марифетлуцима оваке руке. А коме је познат и политички систем римске пропаганде, лако ће у овим смицалицама уочити индиректни пут његов. Пут, који врца и заобилази према стицају околности.

Неће бити згорег, да се упитамо: Од куда мисао Римској Цркви да се хваћа идентификовања вјере са националним именом; И је ли могуће вјеровати у искреност оваких покушаја, који су опозициона тачка циљу Римске Цркве

Нема сумње, да је највиднији извор овог идентификовања у дјелокругу оних народа, чија црква представља националну свијест. С једне стране то, а с друге опет револт појединих нација римо-католичке вјере против своје религије, наметнуше мисао Риму да се лати (наравно привремено), гдје буде нугкно, метода идентификовања, како би се послије могло право ићи циљу.

Овај неприродни покушај или потпуно пропада или привидно успијева. Рекох привидно, јер чим се човјек

1 „Нгуазка је дотена Кјемкан ата, Мета уајјда па Изи зенује, и Којој ЂЕ Мемкантат [ако пеогтатсепо мјадао, Као и Нгуафакој. Та Рип ватој — КМегкајтош ујадаутот одогјазелој — рат шта 6(ам з!гапака ! рокгефа ртобшемкајић, а Мемканлаш 5е 1 пјој 474 као 1 вуаваје зуојит јефт 1 пајсугабтт прогефет : хаовјајобси рика, јакот 1 тосбпот огеаптае от таг рђуадја.“

Види Предговор У. К. у књизи „Росе па КМемкантат и Нгуајзкој“ од Ог. Франка Поточњака.