Значај културне борбе у Француској

9

Један поглед па морал и политику Римске Цркеве, « особитимн обзиром на Француску.

1

Докле су народносне цркве развијале и јачале националну индивидуалност својих народа, дотле је Римска Црква распаљивала само вјерски, односно клерикални осјећај, код католичких народа. Наравно, на штету националне евијести. То јест, Римска Црква, тежећи за универсалном влашћу, тровала је католичке народе фанатичким клерикализмом, који је подвргавао себи националну индивидуалност и тиме зауставио њену еволуцију.! Но није то све. Римска Црква се све то више и више удаљавала по од саме науке Христове, изврћући је својим софизмима, да би им могла послужити, као авангарда папизму. Хришћанство у њезиној руци није ништа друго, до ли маскирани клерикализам или патизам, чија дјела су прави атентат, на Христову науку.

() истини овог тврђења даје нам данас вјерних и јаких доказа сама прошлост и садашњост Римске Цркве, која је препуна анти-хришћанских дјела. Та, то је она, што, „у име Бога и Христа“ (!) остави крваве трагове у историји човјечанства, који су обиљежени под именом „Злочини Римске Цркве“.

То је безбројни низ црних успомена и неиспитани број невиних жртава, пред којима би и срце највећега тиранина морало да задрхти.

1 Карактеристична је појава, да има међу католичким народима, који п не знају за своју народност, што доказује горњу тврдњу. "Тако на пр. прије окупације у Босни п Херцеговини, са развијањем католицизма, пационално име бијаше посве ишчезло. На питање, које „је народности, кодолик би одговорио, да је кршћанин, католик или латинин. Докле, на исто питање, православни су одговарали, да су Срби. Шта више, што опет доказује нашу другу тврдњу, и на питање, које је вјере, он одговара: српске вјере. —