Значај културне борбе у Француској

10

Оне су живи свједоци свирепства Римске Цркве, чија историја нам баца и ако слабу, али ипак праву свјетлост на њезин анти-хришћански и нечовјечни рал..

: ж ж

Морал римо-католичке вјере се изгуби у моралу клерикализма или папизма, чији му се представници крију за првобитним именом. Заступници чисто духовне установе претварају се у заступнике политичког центра у Риму. Од Христовог морала постаде клерикални морал, а од духовних корпорација настадоше бирократске дружине.

„Циљ оправдава средство“, девиза језунтског морала, постаје и девиза Римске Цркве. Но да и та средства буду оправдана, потребита је помоћ светог писма, које се, у рукама ове „јединоспасавајуће Цркве“, изметну у зборник нечувених софизама. Софизама, по којима је морално, да и син оца и мајку убија, — да брат брата усмрти, да жена мужа трује п напушта, да се скрвни постеља брачна. Но круна тог жалосног клерикалног морала је крађа, клевета, лаж, убијање индивидуалне и колективне свијести.

Пол Бер, професор француског Универзитета и посланик француске Народне Скупштине, изнио је, у једном свом дјелу, неке моралне принципе, од ријечи до ријечи, теолошких доктрина Римске Цркве. Он је узео само анализу језунтског „Сотретфтит-а моралне теологије“ и нарочито „Случајеве савјести“, што су угледали свијета под уредништвом Р. П. Рири-а, професора Моралне Теологије у Римском Колежу.

Сотретаит је теоретичка књига, раздијељена на више серија: о акцијама, савјести, законима, ит. д, које се односе на човјека. Савиз сопзтепшае, је низ случајева, догађаја, анегдота, у којима се расправља, колико о проблемима, толико и о моралу теолошком.