Значај културне борбе у Француској

12

Теорија крађе и теорија клевете је стара теорија језуитског морала. Нетолерантност, у најдивљијем степену, заузимље видно мјесто у језуитском моралу, као и отимање туђег добра и туђе дјеце, како би могли испунити крило Римске Цркве. Држати у узди владаре и власти, а у ропству народе, то је доктрина, на коју се нарочито осврће језуитска моралка. Продавање робова и мучење „дивљака“, као и насилно или потајно употребљавање туђег иметка, препоручује се од стране ових светих отаца. Непокорност дјеце напрам родитеља, што се тиче прелаза у крило једино спасавајуће, Бог награђује — по њиховој моралци. Зеленаштво и капшарење, у највећем степену, лаж и лажна свједочанства, препоручује језуитска каузистика. Најужасније казне за „јеретичке књиге“ и писце тих књига, треба да постигну, по моралу језуита. „Кена, по њима, није створена ни за што, до ли за рађање. С тога не треба имати никаква обзира напрам њеним осјећајима. Гдје само треба, паобличавајте је, веле Језупти својим агентима. У њиховим очима и љубав и стид, и част и понос човјека, нијесу ништа. Они гледају у пољупцима оца и кћери, брата и «сестре, мајке и унука, потајне намјере животињске похоте!

У колико ови „свети оци“ не знаду, што је љубав и стид, тим мање полажу на њежност, човјеково достојанство, на грађанску дужност и на љубав домовине: „они не знаду ни за име ових, тако дубоких и племенитих осјећаја“, како рече Пол Бер.

Ви нећете наћи ни једне од ових ријечи у Моралу Језунта. Све што дјелује, да закуца срце хуманитета, оставља га хладна, као стијену. Не говорите му ништа о прогресу, братству, слободи, нади; он то не разумије.

Задана ријеч! — моралка језуитска је не познаје. Крива заклетва! — језуитски морал је нарочито препоручује.

„Тако н. пр. вели се у њиховој моралци, пошто ријеч (аЏбиз, на латинском, може значити и хокот и