Значај културне борбе у Француској

18

Француз, — ако ме буду питали, да ли сам убио Француза, ја ћу рећи, на овом језику, да нијесам, мислећи на „кокота.“ !

„Исто тако ријеч еззе значи, на латински дшти и јести. Ако ме се дакле буде питало, да ли је Титус код куће, ја ћу одговорити не, мислећи, да не једе“.

„Ни мало се не гријеши против правде, веле Језути, и накнада није обавезна, ако се прими новац од некога, у сврху, да се неко има убити, ударити или да се неком ма што учини, кад се то тиче правде (|).

„Да ли може један син, пита се, у језуитској моралци, да жели емрт своме оцу, како би могао наслиједити његово нмање% И да ли мајка може жалити смрт своје кћери, како би се могла опростити бриге око ње, у колико се тиче хране и мираза“

„Наравно“, одговара јевдунтски морал, „јер, у том случају, ви се не веселите због зла другијех, него због њиховог имања“.

У Сотрепаћит-у часног оца Мулеа,“ налазимо ово:

„Сумња се, да ли је допуштено убити човјека, који се хоће да докопа свјетовног имања од велике вриједности, које му међутим није нужно за његов живот ;“

„Потврдно мишљење изгледа врло вјероватно“.

„Ако неко налази уживање у односима с удатом женом, не с тога, што је то удата жена, но због тога, што је лијепа, то уживање није у том случају злочин преступа“.

Оваке и још куд и камо одвратније принципе, препоручују свети оци у самим школеким књигама и у књигама уопште за дјецу.

У колико је год морал уткан у педагогију, у толико и језуитски морал је садржан у њиховој опасној педагогији. Принципи њиховог морала су уједно и прин-

1 Мошпећ: Сотрепаит (еоогтае тотанз еге,.. Егђоше, 1834.