Значај културне борбе у Француској

14

ципи њихове педагошке доктрине. „Главни принципи језуитске доктрине, вели Габриел Комтере, су у потпуној противности са нашим модерним идејама. Слијепа покорност, лишавање сваке слободе и сваке спонтаности, сачињава основ њиховог моралног васпитања“. |

„Одрећи се своје властите воље, веле они, већа је заслуга, но васкрсавати мртве“. — „Сваки од нас треба, савјетују Језуипте, да се преда Римској Цркви, толико да кад му она каже, за неку ствар, да је црна, и он је дужан да тако мисли, па макар ствар била бијела...“ „Вјера у Бога (не треба заборавити, да папа и свећеници замјењују Бога на земљи) треба да је толика, како би нас могла натјерати, у случају не имајући брода, да препловимо море на обичној дашчици“. — „Ако би ти Бог одредио за господара п саму бесловесну животињу, наставља језуитска педагогика, ти си дужан, без колебања, да јој се покораваш, као год своме господару или своме вођу, једино с разлога тога, што је „Бог“ тако одредио“. — „Треба се пустити да тобом управља промисао божија, која се појављује преко својих посредника, т.ј. преко старјешина реда. То треба радити тако, као кад би ти био лештшна, која се може ставити ма у који положај и с којом се може радити по својој ћуди: или као кад би био батина у рукама једног старца, којом се служи, како му је воља“.

Може ли се замислити ужаснији принцип, по коме треба убити у човјеку његово достојанство човјека! Може ли се замислити грозније средство, којим се зауставља друштво, да остаје у мраку незнања и у ланцима ропства 2!

П

Својим лукавством, својом подлошћу и својом активношћу Језуите се дочепаше власти у „Римској