Значај културне борбе у Француској

42

мржња се простираше и по самим домовима, међу родитељима и синовима. Попови потстрекиваху омладину против својих наставника и родитеље против својих синова. По црквама се заорише клетве на „заблуђеле“ овце и на „демонску републику“.' Конгрегације не хтједоше да се повинују Валдек-Русовљеву закону, ра; ди чега се мора; и 7 употријеби „у име закона.“

. јула 1904. би потврђен Комбов пројекат о проги аи и бан закона и проглашен законом од стране Скупштине и Сената.з

Тај се закон односи на конгрегације и њихово укидање, а састављен је од шест чланака. Ми их наводимо у изводу:

1. — Конгрегацијама се забрањује настава у Француској. Ауторизоване конгрегације, као и оне, које се иекључиво баве наставом, биће укинуте, најдаље, у року од десет година.

Конгрегације, које имају већ дозволу или које су на путу да је добију, та им дозвола вриједи само за иностранство.

П. — Наставничким конгрегацијама се забрањује рекрутовања нових чланова. Њихови садашњи питомци

пепо, што нам закон паређује (буна на десници). Ми смо се владали по закону, одлучно и искрено... Ми се не плашимо од ове дискусије, напротив. она нам је мила јер не узмичемо пред нашом одговорношћу“ (живо одобравање на љевици).

1 Год. 1908. крв се проли и по некојим париским црквама. Реакција је тражила, пошто по то, да буде немира. Попови позиваху „вјерне,“ да дођу у што већем броју цркви. Људи, жене, дјеца бијаху припремни на крваву борбу, како би могли, да јуначком побједом спасу своју душу. Инстикат Вартоломејске ноћи буђаше се на прагу ХХ. вијека.

2 Тај закоп је објелодањен у 184. бр. Официелног Журнала, од 8. јупа 1904, под пасловом: „закон, погледом на укидање конгрегационистичке наставе“ Осим потписа предсједника Републике Лубеа пи мин. предеј. Комба, потписан је Тош п мин. јавне наст. п Лијеп. Вјешт. К. Шомпе.