Значај културне борбе у Француској

су

„Ђуби ближњега свога, као сама себе...“ девиза хришћанске науке би профанисана у дјелокругу Римске Цркве.

Мржња мјесто љубави, немир мјесто спокојства, ропство мјесто слободе, крв мјесто среће и благостања, поплавише. народе, недужне и невине, изишавши из демонског извора профанисаног хришћанства.

Крваве и одвратне успомене пред очима нам се нижу, успомене, што нас и дан данас подсјећају на многа савремена дјела, што их Римека Црква, међу нама, југословенским народом, врши.

Страшна је прошлост Римске Цркве, но страшнија би била будућност, кад би њена пропаганда пожњела потпуни успјех.

Но није само ужасна њена прошлост, него и савременост, која нам на многим још мјестима показује отровне нити те прошлости, — нити, на којима хоће и Аустрија да зида зграду своје незаконите власти.

Прошлост Римске Цркве! Само да наведемо у тој прошлости поједине злочине, не би дотекло, да песпунимо стотинама свезака.

Ми ћемо, само неке од тих злочина и од крвавих успомена, да овдје наведемо. Само неке, велим, који су незнатни дио појединих пасуса из дјела најбољих историчара. Сама та чињеница јамчи нам за потпуну тачност њихову.

Да не би далеко звадирали у минуло доба, у десети и једанаести вијек, почећемо са ужасним и одвратним дјелима из ХПИ-ог вијека.

|

Арнаџд Бресћски, талијански филозоф и политички реформатор, устаде против грамаљивости и покварености римокатоличких свећеника, ради чега мораде, да иде у