Значај културне борбе у Француској

12

хране, претрпивши седам мучења. ! Год. 1626. дочепо се слободе и побјеже у Француску, гдје је и умро (1689.). Његови стихови, који износе ужасна мучења што их је претрпио, под инквизицијом су постали врло популарни.

Рене Декарт, 1596.—1650. славни француски филовоф, мораде да иде из своје земље, због клеветања п гоњења, које му приправљаху чувари Римске Цркве. Конгрегација Кардинала забрањиваше, да се штампају, читају и држе његова дјела.

Уијем Прајн, (Ртуппе) знаменити енглески правник (1600—1669.) писаше жестоке брошире против бискупа и злоупотреба Цркве. Би осуђен на велику глобу и да му се одрежу уши (1684),

Године 1648. би именован новим инквизитором, Арцен Рејпозо, у Шпањолској. Под његовом заповјешћу издахну 9560 невиних жртава, што на вјешалима, што на ломачи. Његова крволочност оде тако далеко, да папа Инонцентије Х. му даде укор, — што свједочи да папство будним оком пратијаше Инквизицију: оно дакле треба, да и носи ову тужну одговорност.

Пот Буле, написавши брошуру против нечасног владања свог бискупа у Руену и његових неморалних обичаја, би, по наредби тог онекупа, привезан за једну ископану и усмрђену љешину и вучен по градским улицама. Сав измрцварен, на пола мртав, би спаљен на ломачи (1647.). —

Године 1655. војвода од Савое изда наредбу, да се сви Водое Џиемонта морају покатоличити у року од осам дана, под пријетњом смртне казне и конфискације добара. Мноштво људи и жена, не хотећи то учинити, позатвараше се п посакриваше по кућама. Калуђери иђаху,

1 Ова страшна п одвратна мучења, на јеретицима, одобрпо је (1259.), пајџрво, Иноцентије !У., папа, који је познат као убица и да је тровло људе. Урбен ТУ., папа крадљивац, даде дозволу и пнквизиторима, да ова мучења употребљавају.