Зора

2

3 0 Р А

Избраник Песма XXV.

дах, о, Алах еплнн! под ризом ноћи тамне, И зракол месечевпм, што плавим небом пловп, V Несане очп моје видеше путе даљне 1 II Самрт обнажену где мирне душе ловн. Камила слепа као међ' људе када ступи И ногом, не пазећп, удари нз ненада, Ко знаде кога ли ће копитом та да луни? Тако и Самрт слена обара редом сада. Гле, трула Палма и сад на врелу песку стоји, А јуче Масон бурни с пустињеких летнув' страна, Не таче дрво старо, на бесни крили своји. Младпду однео је, — она је завејана. Да л' Самрт ходи мени? -— У гробље ступам, ево, Медини верној док се блажени санак своди, Твој Пророк уморени мртвима жељно ходи, Је л' ово сврха она, коју је Верни снев'о? Кунем се Судбом, није! кроз таму ноћи ове Ја впдим Вечне Двери, што рајски живот крију, 0, Аллах, блажен, који у Вери Тебе зове, Блажени, који воду с извора Твога пију! И вама, покој, Мртви! уморна душа, ево, Завиднпм оком гледа стапиште вечна мира. Ох, ал' бих и сам радо међ' вама тихо снев'о: Блаженство, које злоба, земаљски јад не днра! Овде вам, светле сени, одећу земља крије, А Душе, где су оне? Труну ли у том праху? Кунем се судбом, Душа слободна крила вије, И лебди у висине побожна и у страху. Мир вама вечне Сенп! Одећо наших душа, Нека те покој благи од светске буре штпти Гле, ево, ухо моје Камиле бахат слуша, — Аллаху своме, Пророк, са смерном душом хитп. Карловци, 23. Дец. 1895. г. Драг. Ј. Илијћ.