Зора

3 О Р А

А Стјеиан ће: — „Пријатељу, несуђени тасте, као и суђени, вјереницаје моја, на ћу је повести мртву на Сокб, кад нијесам могао живу, јер сам ја извршио твоју жељу . , . — „Старац је ничице погледао, па и сва дружина редом, јер ннко ннје смио, да се опре оному јунаку. — Онда ће тп запјевати жалостну пјесму подвиће копља с наопака. те ће кренути жадостно сватови пут Соко.та . . . Старац ти целнуо мртву кћерку . . . Од јада му пук.то срце на четверо и мртва ти га дружина нонесе у Цавтат * Водовађа се слијева у рјечицу Љуту, на је онђе близу онај латинпн шулаком дошао нз

далека свијета, па кад се је вода пуштила, он ти за освету турнуо зеленбаћа у водовар (у Конб), јер се надао, да ће ђевојци уштинути у образ и тешко јој нагрдити лице. Тако се осветио, па га нестало, а оно се богато поље отада прозвало Конавлим а. бива од Конала нли водовара куда је текла вода. Онај охоли кнез поведе мртву ђевојку на Сокд, па јој ту славио седмине и нарицао до мила Бога . . . Љубио је три бијела дана, -па је онда сахранио и врху ње посадио ружу и чесмпн, да јој ките лице . . . И он је зло обршио, јер је мучио сиротињу, па од тада се оно мјесто прозвало Мрг^ине, јер је ту кнез обљубио мртву -ђевојку . . .

СВРШИЋЕ СЕ.

К Њ II Ж Е В Н 0 С Т М. Ј. Љермонтов.

Михаило Јурјевић .Ђермонтов родио се у Москви 2. октобра 1814. годпне. Остао је брзо без мајке, која није живела добро са својим мужем, и усљед тога га је задржала код себе вегова баба. Љермонтов је добио одмах васпптање онога времена и знао је језике. Још кад су га далп у ондашњу гимназнју он је певао песме. Подражавао је Пушкнна, који је тада био у јеку елаве, али се у томе осећала у велико самосталност. Из тих првих покушаја видела се у њему даровита нрирода његова. 1830. године он ступи у универзитет, у коме се његов пјеснички рад знатно појача. Универзитета не сврши, због неке демонстрације, и оде у Петроград те ступн у офнцирску школу. Тује нашао особито д р у ш т в о, у коме су му се развиле дноге ружне црте његове наравн, која је, по тврђењу другова његовнх, била врло тешка. Тек кад је ступно у војску као офицнр (1834) он се позна са књижевницима. — Међу тим међу друговима његове су се песме славиле, и кад му је 1835. први пут штампан „ ХаџиАбрем" на њега се ногледало као на нову

звезду. У то време он је имао много готових радова, који су нашли одобравања код врло крунних књижевннка. Јануара 1837. године погине Пушкин. Аристокрација била је на страни убпце Пушкинова. а све млађе покољење н сва свеснија Русија жалила је верног песника. Љермонтов напнше чувену песму „ На смерти Пушкина ". Песму пусти цензура, али њоме буду уврпјеђенн виши кругови, који су билп против Пушкина. Љермонтова увреди гадно клеветање и кукавичко држање нрема великом песнпку, и он песми дода један додатак, који је изазвао буру негодовања против њега, Пазвао их је „ охоли синци отаца, ирослављених подлош%у и — н он буде уапшен. После нретреса његових хартија, њега пошљу на Кавказ у други пук. Љермонтов је већ постао славан. К а в к а з му даде огромнн полет песничкој уобразиљи. Он тамо напише многе ствари. Али имемујебило — опасно име. Жуковски, песник и васпитач престолонаследнпка (Ал. II.), који добије његову иесму о цару Петру Васиљевићу " и коју је одмах проценно за драг