Зора

158

3 О Р А

смицу. Кад, на мо.је чудо п највеће изненађен.е прочитах под њом своје потпуно име и црезиме. Цело друштво прсну у смех, а мене обли етид и румен као жеравица. За неколико тренутака готово нпшта пред собом не видох. Имао сам .једну књижицу, која се не знам ни сам како — одржала и данас у животу. У њу сам уноспо сваки свој стпхотвор. Али крио сам је од свакога, као змија ноге. И ако је онда стихотворство код омладине било у моди, мене је било некако стпд, да неко од старијих чита моје песме. Али та књига није се могла сакрити од ока моје сестре. Она је једанпут покаже и Змају, а он изабра из ње песмицу, која му се ва.т.да најбоље свиђала, те је даде ишмпати у „Јавору". Наслов пе-

смице је: „Србин сам Србин . ..", у којој је Змај пзменуо само последњу строфу. Сутрашњн дан беше за мене ирава мука. Како да погледам у очи својим друговима, а особито професорима, који ће прочитати „ Јавор " а у њему и мојупесму! Прође некако п то, те се ја осоколпх више, него што би требало. Почео сам доста често да цвркућем по „ Даници " и.др. неким листовима, што је трајало неколико година. Кад иза тога усахну у мени до дна појетпчки извор, — муза умукну, а ја се задовољих и са сухопарном прозом. Тако вам ето ја загазих н залутах у поље наше књижевностп нехотице, везаним очима. А ако сам до данас у лудо потрошпо силно мастило, чрчкајући о које чем по папиру, с тога не кривите мене, него мога брата Јоцу. ^ Нешкови*.

III и пг а н о У 26. броју овогодншњега „Бранкова кола", уредништво нас упозорује на приповијетку „Стрпжено кумство". На крају тога чланчића моли да би му се саошитило што год опширније о томе народноме обичају. Пошто су се наши сриски народни обичаји у Босни а нарочито у Херцеговпнп до данас најбоље очували, те се и шшпано кумство још и данас са пуном вољом врши, то ћу у овоме чланчићу написати пгго знадем о томе. Шишанијем кумством кумују се православни и мухамеданци међусобно, и мухамеданди опет сами измсђу себе, Е1ишано се кумство изводи највшие у овијем случајевима. I. Кад се коме дјеца недају но помиру; П. Кад се које дијете заболује па неможе ни да умре ни да оздрави; Ш. Кад се мире међусобне зађевпце п крвне освете; IV. Кад се међусобно ко замилује и V. Кад се дјетету први нут коса реже. Код извршења шишанога кумства у свијем

к у М С Т В 0 случајевпма треба да је коса неначета — рођена — бива нрије нерезана. Коме дјеца номиру, кад се дијете роди узме га бабица прво јутро по породу, на га изложи на раскрснпцу, а она се сакрије гдје год у прикрајак. Ко први наљезе, прискочи бабица, подигне дијете и предавајући му га рече: „Прими куме кумство — Бога и светога Јована." Онај којн је наљегао, обичај је да прими, те се тога обичаја свак држи. Ако је дијете православно, а православни је наљегао, онда му он буде крштени кум. Ако је дијете православно. а наљезе мухамеданац, или ако је дијете мухамеданско, онда се вршп шшпано кумство. Шишано се кумство врши на свечан начин, као што ћу мало на ниже описати. Исто се тако излаже дијете па раскрсницу, кад се много заболује, те се у овоме случају врши само шишано кумство, на макар и православни на православно дијете наишао, јер се дијете по други пут не може кршћавати, Кад се двије нородице међусобно закрве, или иначе постоји између њих какве размирпце, добри људи настоје, да их номире.