Зора
- 340
3 0 Р А
палата окруженпх терасама п белим дрвећем од иња до сиромашних кровова, који изгледа, да се подупиру један другим, да не бп пали. Наскоро на свима париским кућама зачу се звонење прапораца, сва Фантастична хука, која окружава магазине играчака за тим блејање оваца, муцање лутака, гн ; ечен>е леиих сатпна, чегртал.ке, трубе, тамбуре, поштанска кола, пуцањ бича постил.оновог, и крилаги точак ветрењаче. Све се покреташе, ишчезаваше и скакаше дуж димњака. Где није било деце, Вожић воћен иомагачима пролажаше брзо, а кад када баш у тренутку,кад би се приближавао пуним рукама, димњак шапуташе: „Умр'о је, то није потребно". Нема више малих ципела дечпјих у кући. Чувај своје играчке, мали краљу! Тоби на-
Лозница, 23. октоОра 1896.
- Л Г<| Л - Ј
гнало на плач маЈку, кад би приметила. Дуго и дуго времена лутаху још мале светлостп. На један пут један петао промукао запева у магли, дан се појави на небу п наскоро сва мађичност Божића ишчезе. ГТразник кровова беше свршен, а празник кућевни наста тек тада. Већ, пријатна хука поче излазити из димњака, у исто време кад и дим две ново запаљене ватре. Веху то узвици радости, будаласта смејања, а дечији гласови на све стране викаху: Божић, Божић, живео Вожић!...." док на пустим крововима сунце рађајући се, лепо зимско сунце, вештачко и ружичасто показа своје прве зраке, који изгледаху у блистању смешном као листићи сребра, седеФ и златне ројте које падају из корпи малога краља. С Француског М. М. 1.
>
А .1 Е К (Ј А Н Д А Г Д И 31 А од Франциска Сарсеја. — свршетак —
ако ли Инглези, Американци п Немци, којп су озбпљнији но мп, схваћају то ? Доказајући то у ,, Идејама г-ђе Обреј", Дима је рекао једној од својпх лпчностп, која је давала опптти угисак: То је скучено, п бојим се да странци не оду тако далеко п не повпчу чак: то је недозвољено. Предпоставпмо, да у једном веку, где се крећу напредне идеје, дођемо до извесног начина слободног брака, пгго је пре свега могуће; — видећете тада, како су II д еј е Гђе О б реј старе п већ изашле из моде. Оне чине на нас потомке утисак старих аркебиза с точком, које се чувају у оружном музеју. Познаваоцп се п данас диве савршенству дамасцирања. али гомила пролазп поред тога п саосмејком подругљивца одговара: „Шта и с тпм се некад борпло.
То је малер тпх комедпја. који су тако рећи правп памФлети, те према томе п имају жидову судбу као п „Провинцпјалцп којп су покретали некадацео свет; но онп нпсу впше у веку, когапрати само радозналост п матерпјал препун објашнења корисних за литературу. II р овинцијалцп, ипак не остају ремек дело п ако их хвале професориј. Идеје г о с п о ћ е 0 б р еј опет су зато чудновате комедије а Д ен п за опет врло лепа драма, кад се одбаци страснп мнтерес, којп оне данас побуђују. Димајејаковолеожене, штавише п многе јемнсли њимапосветно; — он се њпма стално забављао. Хтео је да им будезаветодавац, пријатељ иуправитељ њпховесавестп.Волео је да слуша њихове тајне, да види њнхове сузе, да им се допадне, да им даје лексије, да пзведе на правп пут оне,које су залугале.