Зора
«
— 319 -
НАШ6 АГЛИВК.
2. окт. 1896.
Небеска му свјетлост оаарава лице, Из очију сузних илам тајанствен сија; Осмејак му пао на блједе уснице — Зрачак треити, стрепи... струји поноћ тија... А он држи иехар, али р'јечца мека Са ледених уста не Не више поћи... НЈем, узвишен сгао... И озарен чека Глас страшнога Бога из дубоке ноћи. Јован А. Дучић.
Н А III Е А Р X И В Е Прича Бранислава Ђ. ЊушиЂа.
СВРШЕТАК.
Тај, који је лупао у капију, био је срески пандур али не обичан пандур на пр. пандур са дугачким брковима и кратким позивом у руци или на пр. пандур се широким песницама и уским погледима на грађанска права, већ то је био пандур са узицом у руци, и то узицом којом је водио Нићкова слона. И то је још мало, него је пандур саопштив Нићку и тај ужас, да је слон починио велике штете: затро је сав усев Дики бојаџији; растурио је четири пласта сена Пери мутавџији; прегазио је два јагњета Јоци винограџији; растурио је сламени кров са куће у .винограду- Г. Пере пензионера и поплашио је волове једноме сељаку те су ринули у ров и скрхали кола. Еј, еј, еј! Грешни Нићко и весела госпођа Сојка! Наиђе им крв на очи па куну слона и проклињу, а куну и себе и проклињу. — Ја не знам, за што је Бог и створио те слонове на свету ?! Пита се у чуду грешни Нићко. —• Ако је само за љубав менажерија, онда, брате. ја нисам никаква менажерија, ја сам сапунџија!
— Бог је знао да има будал као што си ти — вели госиођ Сојка — па за то је и створи слонове. — Е па, ако сам будала, шт ме Бог не убије у један пут нег ме овако мучи. Бог се просто спр,п самном и ја чисто верујем ако с ми овог слона отресемо, Бог ће на послати камилу у кућу, па овд може бити кита, па дивљег вепр па још тако нешто. Па шта је т< Боже, ако си Бог ?! За што сам т ја спрдња, кад сваке недеље идем цркву; славим поштено славу; св; ког месеца ми се свети водица кући ; не легнем, не устанем да с не прекрстим! — и Нићку ударињ сузе на очи као у малог детета. На подне је чуо Нићко јој ужасније гласове. На име, пред ср< ским начелником, лежало је седа тужаба иротив Нићка сапунџи и то: 1. Тужба г. пензионара којо тражи 60 динара накнаде за разрз шени кров; 2. тужба Н. сељака за покрхан кола и лаку повреду, тражи 100 др нара накнаде.