Зора

мање бринули о својој цркви и остатак живота проводили као кнезовп у уживању. и весељу. И ако то нпсу биле више оргије, као у време Александра VI. и Леа X., ипак се у Ватикану живело веселим и задовољним животом ибило ручкова, забава уз песму и свирку, шапута и смеха леппх жена, ћери, пуница, сестричина и спновица папских. Али с тим се прекинуло пре подужег времена; настала су озбиљна врзмена, и Ватикан је постао манастир а Иапа калуђер, који се одрекао свих земаљских радости. II заиста, ПапаЛеоXIII. живи,лично, као старац, којп нема никаквих потребаОн станује у двема скромно намештеним собама у тој огромној палатИј задовољава се једним послужитељем, у јелу п пићу је не може битп простијп, и радп, пошто очита једну и саслуша другу мису но осам до лесет сати дневно. Пма осамнаест година, како он онако нежног састава, лакше сноси овај свакодневни рад, но неколико сати духовних церемонија, које му, с времена на време, налаже његов впсоки свештеничкп положај, и које га заморавају до тренутног исцрпљења. Пошто, има већ скоро двестотинегодина, ватикански церемонијел прописује, да Папа увек сам једе, он се морао одрећп и друштва и разговора за столом ; њему сејела и пићаслуже ћутећп п на коленима. II Пије IX. биоје врло умпрен, али је Лео XIII. још умпреннјн : његово јело и пићеједва да ће дневно коштатп 20 дпнара. Као п начин живљења, такоје просто п скромно и Паппно одело. Оно се састоји из једнога белог вуненог или белог свиленог талара (зо^апа^) према томе какво је годишње време; једног шпроког белог свпленог појаса ({авеја) са златним китама на обема крајевпма; беле вунене или беле свплене капице (гиссћеМо); белпх вунених или белих свпленпх подвеза и ципелаод црвене кадифе или црвене коже, на чијим је горњпм деловнма златом извезен по један крст. Кад се говори о церемони-

јелном целивању Паппне ноге, онда то не треба разумети тако, да се баш целпва Папина нога, већ се целива онај извезени крст на његовим ципелама. Владпчански крст што га Папа носп на прсима на златном ланцу (реШга1е), и владичанскп прстен, једпни су знацп по којима се Папа разликује од каквог белог калуђера, као што су шартрески и цптоскп орден. У пређашњим столећима Папе су, према своме нахођењу, носиле пуну браду, или котлете, или бркове; од XVIII. столећа уобиЧајено је, да се Пана са свпм брије. Кад је год 1870. моја најстарија кћи први пут видела 11апу Пија IX., упитала меје : која је оно стара дама, пред којом сви присутнн падају на колена. На сваки начпн да би какав брадат Папа улевао детету више страхопоштовања, п да је Кардинал Лавиђери икад постао Папа, он би, без сумње, с његовом белом таласастом пуном брадом изгледао достојанственији и величанственијп од сваког глатко избрпјаног Папе. При аудијенцпјама Папа носи, по кад што, бео талар са кратким крагном (гшагга); на глави капу пурпурне боје (сашаиго), која премаша ушп, и која је, зими, од кадифе са поставом од хермелина, а лети од свиле без перваза; преко талара носп крагн, који премаша појас (шоге&а), и који је, зими, од кадпФе постављен хермелином са первазом, а летп од свиле, без перваза. У конзисторијама носи преко талара одежду (госсћеШ)) од фнног лана, оперважену чипкама, или направљену од самих чипака, а преко пурпурнога крагна пурпурну етблу од кадиФе, на којој су крст и трострука папска круна (4пгедпо, (лага) над прекрштенпм кључевима, извезени златом, симбол врховне моћи над свима створењима, и силе да везује и раздрешује. • Највећапротивност простотп Папиног домаћег одела то је источњачки сјај, у којем се Папа појављује при црквенскпм церемонијама. Већ сам по себи, Папннје двор најзасебитији п најсјајнији каквогје