Зора

3 О Р А

Обло.иоп од Гончаосг.а, Хорла од Монасана, Ан-л. Карсљипа и Раш и Мир од Толстоја н т. д. п т. д. још не пзпђоше у засебном издању код нас, а овако нас поплавнше толпкп преводи незпатнн.ч ппсаца. Свкјетле с/?ине 7 прпповијетке иашегл неуморнога Драг} т тина Ј. Илијћа, прево :.е се на чешки. Преводилац је А. Куделка. Звр1 ( .ало лист за шалу, шго пзлаЈИ у Сг. Бзчеју, настуипо је у II. годпну. Ма да исги лпст иије бата лоше уређен, ппак иам сз чпнп да је сувишан, кад већ имамо лијепи шаљчвн лист „Врач погађач и п д р \т и „ Бу ба њ." Веља Миљкогић, бившп «лан срп. нар. позоришта у Бпограду, наппсао је нов комад Пвкова Слатг, по дпвној прлчп Ст. Сремца пстога имена. У Бранкову нолу читамо, да је паш вриједни прииовиједач Симо Матавуљ о;|,л\ г чио, да иаппше нпз прпповиједача п •» сгарог дубровачког живота, које ће издати Матица Српска. У!ука П опови1 *1, па?ох у Панчеву, препјевао је Јотна Далгаскгпш, извод из појема грофа А. К.

Толстоја. (Пре ктампано нз „Српског Сиона".) Цпјена је кљизи 3 новч. Српска књижевна задруга у Биограду, нздала је нето коло својих књпга. У овом колу су књнге: Баснс Доситија Обрадопића, св. II.; Друга Пјетнија Злгаја Ј. Јованотпт, св. II.; Сликс из сеоског Исипота, од Јанка М. Веселиновпћа; Тодор од Сталаћа, драма Мплоша Цветића ; Бијесни Роландо, од Аопоста, превео Драгиша Станојевпћ, св. II.; Детјтис, роман Марије Рођевичевне, превео Рајко; К?вига о здрављу, српско издање приредпо Др. Милан Јовановић — Батуг. Ово коло ми још не добисмо, па због тога не можемо ошпирннје говорнтп о њему. Стеван Мати|аши"ћ, драги сарад чјк паш, нагшсао јз псторпјскп роман Грофица Ангсла ЈанкомФева. Туј ће роман излазити у „Бранкову колу" ове 1897. године. Марков гријех, прпповијетка из Мостара, што је написао Свет. Ћоровпћ, изашла је пз штампе, те се може добпти у књижарп Сретена Ј. 'Борђевића у Бпоград\ г . Књига пзноси 8 штампаних табака, а цпјена јој је 1 динар.

Р А 3 Проелава двјестогодишњнце у Црној Горн, била је заказана прошле године у октобру, те кашње одложена на љето ове, 1897. год. Но вптешкп господар Црне Горе Никола I. знајућн у^Чгакву је невољу запао његов јуначки народ због поплаве, наредно је, те је дЂЈестогодишњица владајупе куће Петрот/ћЊсгуша, обављена на појугарје нове године на Цетињу. Том прилило.ч добпо је дични господар више честитака, од разних евроискпх владара п многих других лица. II мп сада придружујемо свој) г честитку, желећи, да Бог поживи још дуго н много храброга Господара Црне Горе, на понос и дпку рода евога! Музеј. Прплпком прославе стогодпшњпце пок. Јована Гаврпловића, добротвора српских учитеља, српски учитељиу Биоград} г основаше Школски музеј , Ејвала пм! 0 преносу Вукових коетију. Српско академпчко .груштво „Зора"' у Бечу, издало је проглас на српски народ, у ком га нозивље, да помогне, да се костп неумрлог нашега Вука Караџића, препородиоца српске књижевности, иренесу из Беча, са Марсова гробља, у српскп Бпоград. Но срнска краљевска академија, на састанку од 16. дец. пр. год. ријешила је, да сама изведе тај пренос уз припомоћ „Зоре". Увјеренп смо, да ће свакога иравога п искренога Србина обрадоватп ова вијест, јер заиста није лијепо да отац нове књпжевности наше почива у туђини. „У туђини тешко ли се лешка, туђина је и мртвацу тешка" рек*ао је наш Змај, те ће костнма Штампарија Књижаре

н о бесмртнога Вука битн миого лакша земља српства п слободе. 0д /1ИКОЗан>8. 1-Бегово Величанство Ншсола I. Књаз Црнз 1 'оре п Брда, одлпковао је врпједног старину - књижевннка Илију Округнћа, Даниловпм орденом IV. степена. Округић нам је одавно иознат са његових комада: „Саћурица шубара. Шокица и Гра ба н ција ши." Забава. Врпједно наше пјевачко друштво „Гусле", у Мостару приредило је на св. Савл г ове г. Бесједу са игранком. Бесједу је отворпо лпјепијем говоро.м младп п ваљанп Србпн г. Атанасије ПЈола. Друштво је пјевало осим Царепке и Ускликни.по још трн пјесме п то: Хај нек плану срца .н.гада н За потоком од Дубека н I. руковет срп. нар. пјесалш од Мокрањца. Свс пјесме, а особнто ову задњу, друштво је пјевало изврсно. Свн пјевачп друштвенп расиолажу јакпјем п лнјепијем гласовима, а особпто се одлнкују вриједни наши тенори: РпстоТшровпћ, Станко Пичета и Јово Ппчета. Осим пјевања биле ху н три декламацпје, — све љепша од љепше. Не знате или ћете прпје похвалити малога, жпвахнога Деспмпра Зеца, или несташну и умиљату Олгу Глођајићеву> пли неуморну гђцу Вукосаву Пванишевнћеву, која је Мач и Перо прекрасно декламовала. II позорпшни комад Макси.п Црнојевић нспао је сјајно. Дплетанти су се отимали, ко ће кога надмашити, те су сви пграли особито. На забави је пало те вечерн око 1300 Форинти. --- р сер и Кисића у Мостару.