Зора

184

3 О Р А

предавања не само за то, што мн име и положај њихова аутора највише јамче за њихову вриједност, него највише ради тога, што је предмет, кога расправља учени писац, сам по себи тако занимљив, да мора пробудиги интерес сваког образованог Србина, а напосе српског свјештеника. Бистар поглед, диван ток мисли и красна дикција одликују ова пре-

даван»а, која говоре о Западу, а ми православни Срби треба, да се баш у ово задње вријеме озбиљније занимамо Западом и упознајемо га са гледишта религиозно-моралног". Посљедњи пророк од Драгутнна Илнјћа, изашао је из штампе, те се може добити код писца у Карловцима као и у књижарници Пахер и Кисића у Мостару.

УМЈЕТНОСТ.

Споменик Тургењеву. Из Русије јавл.ају, да се у Петроград)' и Москви почело озбиљно мислити о подизању споменика славноме романсијеру Пваму Сергијевићу Тургењеву. У том Цнљу образован је у Петрограду нарочит одбор, чији је предсједник Велнки Кнез Константнн Константпновић, предсједнпк Академнје На\ - ка. Споменик пјесннку подићн ће се у варошп Орелу, у којој се он п родпо. Одбор намјерава да се, оепм образованнм класама друштва р\-ског, које ће учествоватн ве.чиким сумама, обрати п масн народа, како бп се, на основу малих и минималнпх прнлога народнпх, дао споменпку иацпоналан карактер. Прослава двадесетпетогодишњице. Под предсједништвом Лазара Пав. Бугарчића, правника III. год., а у српском Бнограду образовао се је одбор, коме је стављено у задатак, да, уз братску помоћ свпх српских пјевачкнх друи^тава и љубитеља српске пјесме, пзвршп прославу двадесетиетогодпшњег композпторског рада Јосифа МаринкотФа. Пме овога сриског умјетннка познато је широм васцпјелог Српства. Његове дпвне композпцпје одјекнуле су у сваком српском срцу, са бојне Дрине, Ловћена и Дурмитора и онамо преко Адрпје. У нас Срба, слабо је развпјена музикална у.мјетност, зато и јесге врло малси број српскијех ко.мпозптора, међу којнма нме Јосифа МарннковгЛа, заузпмље одлпчно мјесто. Његове су композиције праве српске, црпљене из народнијех мотива. У њпма нема онога западног пренемагања, у њима је све српско. Његова вјештпна у композицијама прожета је нстннскијем осјећајнма тако, да се дубоко у наша срца нрпљубљује. Које српско око да не пустп сузу, кад чује ону дпвну Марпнковићеву ко.мпозицију „Растанак", које српско срце да не закуца јаче, кад се захори „Хеј Трубачу !", па које

срце да не пане у големи севдах, кад чује „Стојанке" !? Наша браћа у Бпограду, поштојућп свога умјетнпка — Јосифа Марипкопића образоваше одбор да прославе двадесегиетогодпшњицу његовог компознторског рада. Ми тако српско подузеће најискреније поздрављамо, те нз далеке кршне Херцеговине кличемо : Слат Јосифу МаринкошАу ! — а Награђена композиција. У недељу 27. апр. о. г. одржана је у Великој Кикиндп забава, у спомен спаљења Моштију св. Саве. На забавп је пјевано п пет пјесама, које су стпгле за награду, коју је друштво „Гусле" расписало за једну пјесму за ђецу у 2 гласа. Од тпх пет пјесама најљешпа је „Попутннца" од Т. Освалда, којп је добио награду, но он није хтио да је прими, него је ту своту дао одбору, да је употреби на одпјели за ствари снротнс кпкиндске српске ђеце, Чешка КЊИЖарницаФр .А.Урбанека уПрагу пздала је Збирку српских народних и обљубљгних пјеса.иа и игара, за гласовпр удесио познатп п одличнп компознтор Ј. Свобода. У збнрци су прпкупљене све, заиста најомпљеније српске пјес.ме, међу који.ма налазпмо п трп руске п двнје чешке. Збпрка је украшена са двпје лпјепе слике. Захваљујемо г. Свободи на труду око удешавања овнх лг^еппх пјесама, а хвалимо књижарницу г. Урбанека, што нпје жалпла трошка, да књига у што љепшем издању пзађе. Такођер И књижарница Мшие Стајића, пздалаје Албум 100 српских народних најновијих игара, а и њих је удесио за гласовир г. Свобода. И ова збирка украшена је врло лијепом насловном сликом. Како прву, тако и ову збирку најтоплпје препоручујемо. Збпрка, тако п Албум, може се добити у овдашњој књпжарницн Пахер н Кисика.