Зора

186

3 0 Р А

правог богоданог пјесника. Она дубпна осјећаја сједињених с мислима, која је тако ријетка код нас. чнни, да технпчка страна, ако бп јој се што и замјерило остаје мање опажена. Тако је с његовпм „Пјеслшма", „Пјесниколг и Вилом", „Балкансколг Царицолг" п „Књаз Арнанитолг" његовим најзнаменптпјпм дјелпма. У свима је пјесник онај пстп, исто онако сплан, страстан, мпсаон и појетпчан и псто онако велик. Нпгдје се не одваја ни за длаку од оног пстога каквог га видимо у дпвној Оди „Мору"икрасној даворпјп „Онамо! Онамо!" Пјесник, пун одушевљења за свијем онијем, што је најузвишеније, стоји увијеквеличанствен на оној међи, која чини садашњост, обзирућп с.е на оно што бјеше с идеалном тугом п впсокпм ионосом, а гледајућп у бз т дућностведрпм соколовпм оком, с крепком вјером и слатким заносом,који нас,којпсмоу сјенцп његовог Парнаса, испЈ т њава дубокпм и страснпм осјећајима, сличним онпма у његовим ријечима п његовпм стиховима. То је карактеристпчна, но и узвишена страна Његове појезпје. „Балканска Царица", пјесничка драма из оног бурног и крвавог XV. внјека српске прошлостп, направила је силне еФекте п на странце још и прије него што могасмо да Је видимо на својпм српским позорницама. Томе је узрок свакако највише онај лирски елеменат драме. Зато, колико се год буде већма проучавало то дјело и ио срцу колико по разуму, добпјаће све видннје мјесто међу дјелима своје врсте; а што је та драма у стањуда потресе Србина, који је и по више пута гледа, има и осим пјесничке суштине тог комада још нешто што држи осјећај и ннтерес у сталној запетости. То је опет оно дивно драмско цртање јунака у „Балканској Царици ", који су и многобројни и толпко савршени, да их је мало наћи у најпризнатијих наших драматичара. Карактер Данице, Ива, Деана савршени су. А шта да се рекне тек за Станка. Може ли се зампслитп вјернпја слика једног српског

ритера своје врсте из оних времена. Страстан горштак, необуздан лав зетских планина, којп на мач набија све оно, чиме се пријетп њему п његовима; којп се дпже Албанији да као стпјека стане на пут првом оркану, који се дпже од Цариграда ломној Црној Горп ; без мјере и у љубави и у мржњп ; суров п помаман ; — но ппак човјек од крвп п меса, пјеснпчка душа, осјетљпва до крајностп, једна сламка у впхоровнма страстп, који из најопорнпје суровостп прелазп у слијепу послушност ; славољубив, сујетан без сваке гранпце. Један чудак но својој природп, као Хамлет по својој. Сав његов живот у драмп то је нека дивља ломњава, која потсјећа на мутан планпнски поток, којп рушп све препоне и крши се преко њих. Његова слика савршенијаје п од слпке Данпчпне, која је унапријед смпшљена, увпјек конзеквентна своме принципу, истрајна п непоколебљпва — сушга протпвност свог вјеренпка, који баш тпме што нема нпкакве конзеквенгностн, држи нас у будној пажњи, да истрајемо пратећп најбуднпје дпвљи вихор и борбу у његовом духу. А тпме се „Балканска Царица" уздпже до впсине праве пјеснпчке драме. Пјеснпк је и у .њој лпрпчар, а да нпје баш тога. не бп нп бпло оног "свпјетлог колорпта на тој драмп, којп јој личп као ореола. * „Балканска Царица" био је комад, који се с нестрпљењем очекпвао на позорнпци мостарске пјевачке дружпне, која са успјехом од впше година представља све знатније наше п страно комађе. Дплетанти који с нстрајним проучавањем представљају впше годпна, замјењз г ју потпуно сваку позоришну дружину, овдје у срцу Херцеговине. Зајто наша позорница одговара увијек са сваке стране захтпјевима мостарског грађанства, и трошак, који се редовно улаже на пнсценнрање редовно се надокнађује обилном посјетом.