Зора

V

КЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ 219

КЊИЖЕВНЕ БИЈБЕШКЕ

Из најновије италијанске белетристике. Међу најновнјим производнмаиталијанске белетрнстнке, који могу имати интереса н ван Италије, ми помињемо „Тгатоп4а(1о Ј1 зо1е", новела познате. списатељке Матилде Серео, чијих је внше краћих прпча преведено и на српскп. У овој новелп Залазак сунца, описује она само психо-физиолошки однос једне себичне и хладне дјевојке и једнога човјека, који је страсно воли. Она га је првп пут одбила и годнне су прошле. Али кад се поново сусретну, она се ријешп да му поклонп срце, з г вјерена о његовој искреној Јвубавц, алц он и ако не воли нн коју другу, не воли ни ову ^нше, осјећајућп само пријатељство према њој. За тренут он : 'се подаје опет снлном утиску који та дјевојка има на њ, али послије кратке среће, он се опет отрежњава, она још лакше, и они се растају. Ма да је предмет новеле донекле невјероватан, као и у Онеовом ромаиу „МаНге Лек Иог^ев", ипак се новела одликује таквим л.епотама, да ће је човјек читати са задовољством. — Уго Флерес штампао је двије новеле: Ха 8Шиа и *1шапо (Узалуд). Већу литерарну вриједност имају два нова рада Ђузепе Бафико, од којих се један зове „Сарб1а\'0Г0 (1| Боп Г-)отеп1со" ( Мајсторско дело Дона Доменика) , и „РазС1по агсапо" ( Тајанствени, чаробник). У објема новелама сем што .је по признању критичара, направио напредак, он је још маннфестовао и фпну комику и прави хумор те изазвао наду, да ће у томе надмашитп Салватора Фарину, кога домаћи крптичари зову „италпјанскнм Дикенсом". Проблем новеле „ Тајанстеени чаробник'' је жудња једнога са хладног сјевера за топлим сунцем и природним љепотама југа. Та је жуиња оличена у једној дјевојци, која пропада за то, што налази, да се стварност тако страховито разликује од онога о чем она сннва и што она жели. Овој скроз поетској и просто написаној новеш даје још већи интерес факт, да је писац узео материјал из живота, управо истину одјенуо поезиом. — Из области сеоских прича треба приказати два рада, које је италијанска критика пропратила с хвалом. То су: „81огпеШ МаН" од Рафаеле Ђоканолија, и „II рпто Ма^»1о", ( Први мај) од 'Б. А, Чезареса. Ова прва прпча одлпкује се појединостима, ова друга врло добра је и као цјелина. У овој другој прича се, како Ј'| снцилијанском селу Лена, нека љењивчина, која се само разбацује крупним рпјечима не радећи ништа по ваздан, заврће главе сељацима, како ће се у држави променутп одоздо па до највншег врха све — п то првог маја. Наступиће нова правда и благостање за народ, само ако овај хтједне да се промрда. Залуђенп сељаци почнј ' ее спремати и уређиватп у својим к '3 'ћама тако, како их први мај не бн затекао неспремне. Кад власт мјесна опомене Алесандровог брата због лудорија, које овај чини, брат га,

пред први мај, пошље послом у Палермо, гдје треба да остане неколпко дана. Алесандро увјерп сељаке да њега шаље у Палермо „тајни комптет", али нека се они не боје. Осване први мај. Сел,ацп се побз г не, алн их карабинијерп растјерајз' и неки допадну хапса. обрз г кавши се грдно. Послпје неког времена вратн се и Алесандро. Докле га брат грди због ночињених глупостп са којих страдају наивнп људи, дотле се сељацн искупљају пред кућом да му се освете. Алесандро се видп усамљен, али на један мах досјетн се, пзађе пред гомилу и скинувши капз' викне: „Грађани Ленавски! Тајнн комптет вас поздравља, да сте се показали заслужни за отаџбину и цивилнзацију-!" II метнувшп капу на главу, он ирође кроз гомнлу, која је отворених усга н нијема од изненађења бленула у њега. — В. II. Сервантес критичко-биографски сппс г. Владислава Рибникара прнмљеи је, како чујемо, од књижевнога одбора Чупићеве Задужбиие и изаћп ће у „Годншњици" првој на реду. Сппс ће изнијетп десет табака великога формата. Наша књижарннца Пахер и Кнсића издаће наскоро трећу свеску Светлих слика, нз првих дана Хришћанства од вриједнога Драг. Ј. Илијћа. У књизи су : Трнов венац, Иродијада и Јуда. Прве двије књиге „Светлих слика" преведене су на чешки, те сз' код тога, братског нам народа врло лијепо примљене. Пошто ни трећа књига ни мало не изостаје нза првих, то је напријед топло препоручујемо. Милан Вл. Ђорђевић превео је чувену Дима.-ову драму Денизу, која ће се почетн штампавати у наредном бројз' нашег листа. Велики варварин. (Т. М, Достојевскн) зове се нова расправа нашега уваженог сарадника Марка Цара, која је недавно примљена за „Летопис Матице Српске". /1ука ГрђиЂ-Бјелокосић издаће наскоро и трећу књигу Пз народа и о народу, у коју ће ући само српске народне женске пјесме. Са овом књигом доказаће Грђић, да је неосновано мишљење оних, који мисле: да с\' све боље српске народне нјесме већ покупљене и штампане и да панашње пјесме нијесу тако добре, као оне старе. У његовој збирци скоро све пјесме су нове, па ипак их пма тако лијепих, да се могу упоредитп са онпм најљепшим из Вукове збирке. Др. Жарко МиладиновиЂ, адвокат у Руми, покреће нов лист, који ће се звати Српска самозаконија. Главнп сараднпк томе листу биће Др. Емил Гаврила. У данашњим приликама, од пријеке нам је потребе један овакав лист, те му желпмо најбољи успјех. Чувени роман Александре Диме (оца) Три Мускетира, превео на српски Душан Л. Ђокић. Ко је чптао, како наш Марко Цар хвали овај роман, тај, без сумње, не ће тражити боље препоруке.