Зора

248

3 О Р А

Андрија. Управ. Госпођа од ХХонферана. Из љубави према овој баби?! То је емешно. Зар не налазите да је смешно, кад вам се каже за једну бабу, дајенекоу њу био заљубљен ? Андрија. Не налазим, ако је та жена била лепа и ако је остала добра као што је ова. А чудновато ми изгледа, да је човек могао волети и оженити се женом, која је увек била ружна а никад добра. Госпођа од Понферана. Пма доброта и доброта. Има доброта, за којс свака жена није расположена. У кратко, ти људи имали су несрећа^ Андрија. Које су подносили врло достојно и врло храбро. Госпођа од Понферана. А од чега су живели у несрећи ? Андрија. Од рада. Госнођа од Понферана. И кћи? Андрија. Кћи је давала младим девојкама лекције из Францускога, из историје, из музике: јер она је врло образована, има све могуће сведоџбе. Госпођа од Понферана, Сувремено образовање. Андрија. У то време су ми препоручили оца, који се бавио трговачким књиговодством. Присуство тих ваљаних људи у мојој кући допустило ми је да доведем сестру из манастира, што дотле нисам могао урадити јер сам

живео у Паризу као момак, а већ десет година нисам имао ни оца ни мајке нити какве рођаке, која би могла доћи да са мном станује и да се брине о Марти. Госпођа од Понферана. Те тако сте поверили земљу Брисо-у, кућу његовој жени а сестру његовој кћери. Андрија. Да, госпођо. Госиођа од Понферана. То се зове имати поверења. Мислите ли ви да је једна женска, која је хтела да ступи на иозорнпцу, врло пристојна и врло поуздана другарица за девојку из добре куће. Јер ваша је сестра из добре куће. Андрија. А п ја, јер сам из исте. Госиођа од Понферана. Ви сте присталица нових идеја. Поћ Четвртог Августа! Скупо насје стала та ноћ Четвртог Августа.*) Даћете ми добрих новостп о вашим НОВИМ идејама . . . (Понферану). Ну, Филиберте, о чему мислите? 11 онферан. О вама, душо. Тешко је мислити на што друго кад сте ви ту. ТуВНен (Андрији). Донада ми се овај ПонФеран. Изгледа ми да весело подноси своју судбину. Аидрија. О, врло весело, уверавам вас; препредњак је то.

*) Четвртога августа 1789. француска Уставотворна Скупштина (АазегпМее СопвШаап^е) укинула је племство у Француској, уништила све љеговс иовластице, прогласила човекова права (Оес1ага{|ои с!е.ч БгоКз с1е Гћошше е1 с1ц сНоуеп) : једнакост свију грађана пред законом и т. д. Прев,