Зора
3 0 Р А
279
У Требињу кажу да бравче запуне окаба из траве или испод камена, када стока пасе. Они парају најприје ноокем, па онда капом. Овако држе и у Билећи (Рудинама), како ми говораше Петар Кукић и други. Но у Јелечу, код Фоче, зову то — паук и парају га капом. Тако ми рече Осман еФФ. Заметица. Подвележје и Подвелешци— Географсћо етнографска цртица. —т— Саво Н. Семиз. —
I.
ј ј ј ј ГодаележЈе јс кршевита висораван, која се протеже 25 км. јШол сјеверо-запада к југо-истоку. Из Мостара требају добра два сата хода, све уз брдо, док се дође до у Подвележје. Оно лежи неких 800 т. над морем, а 740 т. над мостарским пољем. Пружило се на присоју брда Вележи, те се ниже шест села једно за другим у даљини од 1 / 2 сахата хода. Села су ова: Добрић са 27 кућа, 109 душа; Шиповац са 8 кућа, 35 душа; Свинарина са 101 кућом, 320 душа; Ван са 41 кућом, 141 душом; Крушан са 46 кућа, 223 душе; Кокорина са 80 кућа, 308 душа. Тако цијело Подвележје има 303 куће а 1133 душе. У свим селимаје земљиште сасвим кршовито, те се скоро нема шта ни обрађивати. По гдје - гдје између крша види се по мали удолити комадић земље од неколико квадратних метара. У таким доцима саде и сију све што им је потребно за живљење, као све врсте жита; а саде: бијели и црни лук, грах, кртолу и купус. Земља је достадобра — црницаивапнењача. Тамо расте од шумског дрвећа понајвише храстијасењ, а има
и грабовине. Клима је доста оштра. Најугоднији су мјесеци мај, јуни, јули и август. Чешће дува сјевер, а југ им доноси кишу. Преко љета пада и киша, а зими има увијек снијега. Живих врела никако нема, а народ прича, да је било седам живих врела, и да их је Херцег Шћепан затворио магарећим кожама. Православни сељаци из другијех села причају овако: „Кад је св. Сава путовао по Херговини дође и у Подвележје, а бијаше јако ожеднио. Стаде предједну кућу и заиште воде, а домаћица му одговори: „Немам него мало, а нема ми нико овђен да донесе, па ти не могу дати." Он ништа не рече него оде даље. Кад дође пред другу кућу, не дадоше му ни тамо, те тако и пред трећу. Ондаон прекрсти штаком и рече: „које год овђе било живо врело, свако пресушило, а народ из ових села доста муке видио доносећи себи воде и своме благу." Тако данас нема ни у једноме селу у Подвележју живога врела, а народ доста муке види доносећи себи воде преко љета и по пет сати хода гони хајван на воду кад засуши. У сваком селу имају по неколике чатрње, одакле пију воду, а кад им љети пресуше чатрње, онда носе воде и гоне марву по 2, 3, па и 4 сата далеко а највише у Благај. У Подвележју живи међед, вук, лисица и јазавац, а од домаћих животиња коњ, овца, коза и говече. За свиње би била врло добра паша, али пошто ту живе искључиво сами Мухамеданци, то свиње и не гоје. По селима су куће раштркане, а има их и у скупу, и то је онда све, једне породице, која се умножила, те се издијелила, или још живи у заједници. Куће су зидане од камена, а покривенесу већином плочом.