Зора

Бр. I.

3 О Р А

Стр. 21

њају већим дијелом на народно предање било у пјесми било у приповијеци. I. Најприје да изнесем оно што народ приповиједа и пјева о Ђерзелез-Алији, па тек послије да у томе потражимо историјски основ. 1. Шта вели предање о рођењу Ћерзелез-Алије. — Код чудног и великог јунака и рођење је чудновато. До сад само ми једна пјесма позната, која говори о рођењу и постанку овога јунака. Она се налази у збирци С. Милутиновића под именом „Откудаје Герзелез?" (пјесма 149. страна 269. издање од 1837.) У тој пјесми прича се како је затекао снијег два српска хајдука, браћу Старину Нопака и ДелиРадикоја у пећини, у студеној стијени, а немају за трошак блага, па се најпослије договоре, да Новак преодјене Радивоја и да га води у Сарајево и да га прода, не би ли како преварио Турке и дошао до блага. Новак преодјене Радивоја, одведе у Сарајево на трг: Добра му се муштерија нађе, Турска млада Ирама ђевојка, За њег' дава два товара блага. Враг донесе булу удовицу, Те ђевојку благом надметнула, За њег' дава три товара блага, И сувише три коња витеза На чему ће благо поћерати . . . И тако Новак прода Радивоја овој були удовици у Сарајево. Она га одвела кући п послије прве ноћи, Раде се, изговором да ће у лов у планину, украде, умакне и остави булу удовицу. Од ове буле удовпце и Дели Радпвоја родио се Ђерзелез-Алија. Пјесма велп : Али була чедо породила, Лудо чедо него мушка глава, Лијепо му име изабрала По имену Герзелез-Алија . . . Тако вели ова народна пјесма којује Милутиновић забиљежпо од Петра Мркаића из Петровића, да је Ђерзелез-Алпја спн Дели-Радивоја а синовац Старине Новака. У Сарајеву је Ђерзелез одрастао,

ту је показао и прво јунаштво, па онда у гори Романпји када је ухватио и оца и Новака и Новаковић Грују, повезао их и повео у Сарајево. Па кад су били више Сарај ева: Завикао Новак из теркија: „Богом брате, незнана делијо! „Кажи ми се ко си и оклен си? „Кога ли си рода јуначкога? „Којом ли ћеш уморит нас муком?" Ал' му вели Герзелез-Алија: Да л', Новаче, не познаваш мене? Ја нијесам незнана делија, Него главом Герзелез-Алија, Бабо ми је Бане Радивоје, А мој стриче Старина Новаче, Мој рођаче дијете Грујица; Знаш ли, бабо, јеси л' запамтио? Кад те моја мајка куповала У телала на сред Сарајева, За те дала три товара блага И сувише три коња витеза, Одвела те своме бјелу двору, Ш њом си једну нојцу преноћио, А сјутра-дан мајку м' оставио Утекао у гору зелену — За тим их је одвео у Сарајево и показао Турцима: „Сад виђите Сарајлије младе ! „Је л' Алија курвин коииљане ? „Ев' ми баба Дели-Радивоја „Ево брата нејака Грујице . . ." Из овога излази, како пјесма каже, да је родно мјесто Ђерзелез-Алије град Сарајево. У осталом, и у Сарајеву се прича да је Ђерзелез-Алија из Сарајева. У својој првој збирци пјесама (Сарајево 1888.) Коста Херлан у додатку к пјесми IV. (стр. 578.) наводи причање о ЂерзелезАлији. Он вели: „У вријеме, када Гази Хузрев-бег бијаше у Сарајеву валија, био је код њега слуга именом Алија, којега је држао само за товарење коња п за дотјеривање дрва из шуме, што би у кући требало за огријев. Алија је имао мајку и неудату сестру Ајкуну. Оне су стајале у махали Мимар Синан под Шеих-Синановом текијом . . . Мајка и сестра Алијина бијаху сиромашнога стања, тако да од Алијпне плате, коју је од Гази Хузрев-бега доби-