Зора

Зорд л\лст »3 V, 11 Оу и км^и^^ЗносТ 13Л Л С Н УЛУС VI ЈуГ^ДНЦК' ЈОЗНн Дту^кТ,

Излази почетком сваког мјесеца. Износи 4—5 табака а цијена јој је: на читаву годину 4 фор. или 9 д., за ђаке 3 фор. или 7 д.

У МОСТАРУ, 1. АБГУСТА 1899.

А СТЕЛ А Р

*

Ш"ЖЈР 1 а 1{ Р вав °м листу којим се окончава ово тужно стољеће у повјесници Шпаније, забињ~С" љежен је недавних дана гроб Т, једног великана. Над њим су виле Ибарског Полуострва пролиле с болом горке и најискреније сузе своје благодарности; у отаџбини он значи свршетак живота једног великог патриоте, у литератури европској: свршетак једног великог пјесника и ФилосоФа, а у животу најнапреднијих идеја свјетских: свршетак живота једнога од највећих и најенергичнијих шихових представника. Емилијо Кастелар родио се и сишао у гроб у дане, у којима гигантски ход његовог великог духа не могаше да разбуди из сна болесног генија његове отаџбине, притиснутог помпејским сном традиционалних предрасуда, и да улије у рањено тијело његовог народа

здравље и свјежину својих мисли. Пада скрханих крила његов соколски дух, пространкао свијетла андалушка пол.а његове домовине, будан вјечно као широко море које облива обронке његове дивне али несрећне земље, и ведар као азур чистог и провидног неба његове Шпаније. Умукну ријеч са високих степена на којима пола виЈека бијаше сам, узвишен пред отаџбином и боговима, љубљен бесједник склапа очи —• пред најжалоснијим призорима у својој земљи, коју 'толико љубљаше. Над његовим гробом пролиле су се сузе свијех поклоника најхуманијих идеја. Оплакана је величанствено смрт оног здравог и тако импозантног изданка, који је никао из трулог дебла једне земље што стоји на испаштању казне коју неумитна историја изриче над вјеков-

* Чланак овај требао је ући у прошли број „Зоре", али због нагомиланог градива морао је изосгати. Зато га доносимо сада, да се и „Зора", одужи сјени великога пријатеља Српотва.