Зора

1*

Бр. XI.

3 0 Р А

Стр, 359

докле је год Биоградске Берзе — а она ће вјечно трајати, заједно са полетом српског промета — живиће и име Димитрија Стаменковића, осниваоца и првог предсједника и једне и друге установе. Са лика његова, који ће красити обје ове трговачке установе, нека увијек нараштаји трговачки прочитају оно што је Дим. Стаменковић вазда носио на честитом челу своме: трговачки понос и солидност, грађанску честитост и ријетку врједноћу * Колико је, пак, широк, поглед имао тај поштени и интелигентни трговац српски на цио културни напредак српскога народа, показао је у тестаменту свом, у ком је завјештао на просвјетне циљи, на књижевност српску и хуманитарне заводе српске, оне знатне своте, како смо их горе набројили. Кад читамо у нашим јавним гласилима име каквога новога добротвора народнога, наша је радост помућена, видимо ли да овај или онај постаје народним добротвором зато што нема од срца порода, па, да му се зар и спомен не затре, пише своје име у златну књигу народних добротвора, — јер у радост, што су опште народне прилике добиле потпору за свој развитак, мијеша нам се том приликом душевни бол, што је једна српска породица изумрла, а што, наопако по нас, бива доста често, па нам у такој прилици долази да смо више изгубили него добили. Исто тако нам је радост помућена, кад неко постаје добротвором, а ускраћује доброчинство своје, својим блиским сродницима, којима би помоћ била потребна, * Те податке о животу и раду покојникову донесосмо из говора, што га је говорио с. Ж, Живановић, министар Народне Привреде, 10. сеит., на опијелу у Саоорној цркви Биоградској.

као да нису и они чланови народа. И Димитрије Стаменковић није, на жалост, оставио након себе од срца порода; али је након Димитрија остало два синокца, четири синовице и два сестрића са својим родитељима, хвала Богу, у добром стању, и дај Боже сретно им било! С тога, у жалости за тако врсним јавним радником, који је још могао доста привриједити животом својим, па нам је и потребан у нашим приликама, кад смо још увијек, тако рећи, тек на почетку економског и културног подизања народног, радујемо се његову дару, што Је Стаменковић оно, што је дао на народне циљи, дао, јер је могао ца да а да не оштети своје, које је, као сваки човјек, у првом реду позван да помогне. Његово ће име свијетлити међу именима највећих добротвора српског напретка. Благо оном, који својим приватним радом и напредовањем унапређује рад и напредак опћи народни! Таки су људи за живота жива гаранција за напредак; послије смрти прелазе у бесмртност, да свијетле поколењима као узори. Таквим се у животу и на смрти својој сјајно показао Димитрије Стаменковић. Благо Србији и Сриству кад их таквих има! Придружујемо се од срца ријечима, којима је завршио свој говор други говорник над смртним остацима покојниковим, потпредсједник Српског Трговачког Удружења г. Пера И. Јовановић, пред станом Удружења и Берзом Биоградском: Слава ти, Дилитрпје Сшаменковићу, велики Србине и трговче! Нека ти је лака српска земља, коју си свом душом љубио! Бог да ти опросги ! „Бранково Коло"