Зора

Бр. XI.

3 0 Р А

Стр. 391

V*/ Т

I I I а-

М* V -■а I I 1

Т V*/

^ џ '-УгЛ §1 'УгЛ џ '4&# 1 Ф Чк&> џ "'УгЛ у к ? о н ц к I

?С * ФП. 4 ♦ <&П. * <1 ^ У.. * Л~?.. «1 ^

Књижевноет ■4Н € Л 0 В Е I! С К А € [) п с к а Мала Библпотека. За који дан изићи ће 4 и 5 свеска Мале Бпблиотеке: Три припонјетке Симе Матавуља и Дпије шаљипе игре Свет. Ћоровића. Иза ових свезака долази Макси.п и Ибши Ага од Стевана Сремца; хумористична прича Бранислава Нушића: Наше архиве, и БоЈсиШе приче од неколицине српских приповједача. Како је нрво издање Шарених Шљунака од Јована Протића скоро сво распродато приредиће се друго издање. Ми најтоплије препоручујемо ово заиста лијепо подузеће. Декламатор за одраслије Срикињице, зове се књига што ће за кратко вријеме изићи под редакцијом Јована Поповића, управитеља више дјевојачке школе у Панчеву. Цијена је књизн 30 новч. За Јанка. Издали Павле Маринковић и Миле Павловић. Београд, Парна Радикална Штампарија 1899. Цијена 50 пара дин. У овој свесци налази се двије приче Јанкове: Драма и После кише сунце, а предговор и поговор од Павла Маринковића. На насловном листу налази се израђен лик Јанков. Мисао за издавање ове књиге зачела се кад је Јанко био затворен, да му се помогне. Зато и стоји у предговору: „Јанко је био млад — оронуо је; Јанко је био здрав — ослабио је; Јанко је имао неку службу — изгубио је; Јанко је био слободан — а сад тамнуЈе". Но као што обично код нас све бива, тако је и Јанко у велике ходао већ по Калимегдану кад је ова књига изишла, а Миле Павловић што је имао да пише поговор овој књизи, чамио је у затвору. Је ли немогуће, да у Биограду отпочне једна библиотека: За српске књизкеЂнике. Прва свеска: За Јанка; друга: За Милу; трећа: За . . . Ал наћи ће се већ ко, да се не би прекинула ова серија. Ове приче у овој збирци одају ону љепоту причања Јанкова и онај жар који грије срце читаоца. Јанко би многом својом причом разњежио осјећаје човјечје према многом коме, а према себи ? ^ЈУЕлан. од Мостара, израђ^н у Формату књиге, гдједа|ШалаЗи карта пресавијена, у техничко изради са^Иира. Осим тога има: кратак опис Мостара и

његове околице, сви политички, војни и други јавни уреди, разни заводи, друштва, главније трговине, особите знаменитости Мостара и његове околице и т. д. Овај план врло је подесан, а нарочито за оне, који првп пут дођу у Мостар. Издање и Штампа Издавачке Књижарнице Пахер и Кигића у Мостару. — Цпјена 1 круна. Српске умотворине у страпим јеаицима 1899 године. У талијанском пријеводу: Балканска Царица Њ. В. Кнеза Николе I. — Косовске пјесме у мађарском пријеводу свеучилишног проФесора Едварда Маргалића. —• Карактери од Тасе Миленковића у словачком пријеводу Маго(1шо Колапу. — Косоша дјетјка у мађарском пријеводу Уазагпар1 ТЈјва^ од Павла Деметра. — Краљељић Марко у мађарској библиотеци 01с8б КВпуу1аг од Едварда Маргалића. — 0 паду Цариграда од Чеде Мијатовића у шпањолском пријеводу Мандел Валс и Мерина. — Народне пјесме о Кнезу Лазару у чешком пријеводу мјесечника НН4ка. — Смрт Краљевића Марка у словачким Народним Новинама од Ивана Заха. Љубомора од Данице Бандић у словачком пријеводу Огњеслава Добродрушког у Народнмм Новинама. Науми од Хаима Давича на словачком у Народним Новинама. Забавнпк. Изашао је из штампе и растура се Забавник Српске Књижевне Задруге, свеска 10 са овом садржином : 1. „Давид КоперФицд-' од Ч. Дикенса, у пријеводу Д. М. Јанковића (наставак); 3. „Широка плећа" од Фридриха Шпилхагена, у пријеводу Светолика М. Јакшића (свршетак); и 4. „На ирелому" од 0. Н. Чјумине, у пријеводу Даринке П. Мнхаиловићеве. Претплага на „Забавник" стаје за задругаре четири динара или круне, за незадругаре седам динара или круна годишње. ; Ко још није обновио претплату, може то учинити или непосредно код Задруге или код кога му драго појвереника њена. Нов српски комад. Наш уважени сарадник, госп. "Борђе Миловановић, написао је и поднио управи Краљевскога Српскога"позоришта у Биограду, свој први позоришни комад, који носи натпис: Отмица, слика из народног живота, у пет чинова, с пјевањем. Радња, у комаду, збива се крајем прошлога вијека и износи у главноме наше лијепе српске обичаје: ранило, јабуку, краљице, отмицу и народни суд. Ми, са нестрпљењем, очекујемо, кад ће се комад